Šećerac i vegler u rupi

Dav­no su pro­šla vre­me­na ka­da je ba­bu­ška sma­tra­na ri­bljim ko­ro­vom kog ima to­li­ko da je od nje­ga, ka­da je pri ape­ti­tu, če­sto mal­te­ne ne­mo­gu­će upe­ca­ti dru­gu ri­bu. Isti­na, još ima vo­da u ko­ji­ma je ona pri­lič­no broj­na, ali ni na nji­ma ne uspe­va­ju svi da u kon­ti­nu­i­te­tu lo­ve krup­ne pri­mer­ke. Evo ka­ko to ra­di čo­vek ko­ji sva­ke go­di­ne u ovom pe­ri­o­du sva­ko­dnev­no ide na omi­lje­ne ba­re

Mo­ja ri­bo­lo­vač­ka se­zo­na sko­ro sva­kog pro­le­ća po­či­nje sre­di­nom apri­la. Od ta­da pa na­red­nih 5-6 ne­de­lja, tj. sve do po­čet­ka ju­na i pre­stan­ka lo­vo­sta­ja na sko­ba­lja, kle­na i dru­gu be­lu ri­bu, naj­vi­še vre­me­na pro­ve­dem pe­ca­ju­ći krup­ne ba­bu­ške na ba­ra­ma u oko­li­ni Le­skov­ca. To pe­ca­nje ni­je pre­vi­še kom­pli­ko­va­no ni­ti zah­tev­no kad je reč o pri­bo­ru, mam­ci­ma i pri­ma­mi, a mo­že bi­ti i vr­lo za­ni­mlji­vo i pro­duk­tiv­no, ali da bi­smo ima­li re­al­ne šan­se za ve­ći uspeh po­treb­no je da re­dov­no iz­la­zi­mo na vo­du, di­sci­pli­no­va­no pri­hra­nju­je­mo i bu­de­mo sve vre­me kon­cen­tri­sa­ni ka­ko bi­smo mo­gli na vre­me da re­a­gu­je­mo.

BA­BU­ŠKA SE U OVOM PE­RI­O­DU pri­pre­ma za mrest i gru­pi­še u pli­ćim de­lo­vi­ma ba­ra, gde tem­pe­ra­tu­ra vo­de br­zo poč­ne da ra­ste i ra­zni ob­li­ci ži­vo­ta da bu­ja­ju čim se da­ni ma­lo pro­du­že a sun­ce poč­ne ja­če da gre­je. Kre­ne tu ta­da da iz­bi­ja i vo­de­na ve­ge­ta­ci­ja, a ak­ti­vi­ra­ju se i in­sek­ti i ra­zni sit­ni vo­de­ni or­ga­ni­zmi, pa ri­ba la­ko do­la­zi do hra­ne, ko­ja joj sve vi­še tre­ba što joj je me­ta­bo­li­zam br­ži (usled za­gre­va­nja vo­de i pri­bli­ža­va­nja vre­me­na pa­re­nja).

Ja­jin­ska ba­ra jed­na je od sta­ja­ći­ca u oko­li­ni Le­skov­ca u ko­ji­ma ima i ve­o­ma ve­li­kih ba­bu­ški, za­hva­lju­ju­ći pre sve­ga to­me što ne uspe­va da ih upe­ca baš sva­ko ko­me to pad­ne na pa­met. Me­sta na ko­ji­ma ja lo­vim ovu ri­bu i na ko­ji­ma sam i ovog pro­le­ća već pro­veo do­sta vre­me­na su sko­ro sa­svim za­tra­vlje­na, sa ma­lim ru­pa­ma u gu­stom vo­de­nom ra­sti­nju, u ko­je tre­ba pre­ci­zno ba­ci­ti pri­hra­nu, ali po­tom i pre­ci­zno pla­si­ra­ti si­ste­me ka­ko bi mam­ci na na­šim udi­ca­ma bi­li ri­bi uoč­lji­vi i la­ko do­stup­ni.

KROZ VI­ŠE­GO­DI­ŠNJU PRAK­SU do­šao sam do naj­bo­ljeg pri­stu­pa za ta­kvu si­tu­a­ci­ju, pa ra­di što pre­ci­zni­jeg za­ba­ci­va­nja i do­bre kon­tro­le uhva­će­ne ri­be pe­cam sa dva du­gač­ka i uz to ja­ka šta­pa – bo­lo­nje­zom od 6 m i »pe­tlja­šem« (te­le­sko­pom bez vo­đi­ca) od 7 m. Osnov­ni naj­lon na oba šta­pa mi je preč­ni­ka 0,18 mm, dok su pred­ve­zi de­blji­ne 0,14 mm, a udi­ce ve­li­či­ne od 8 do 12 (za­vi­sno od mo­de­la). Plov­ci su ve­gler ti­pa, sa ka­če­njem u jed­noj tač­ki, i kli­ze­ći, ka­ko bih mo­gao što lak­še da uba­cim si­stem i u ma­le ru­pe u tra­vi, što sa fik­snim plov­kom ni­ka­ko ne bi bi­lo mo­gu­će, bu­du­ći da je du­bi­na na me­sti­ma na ko­ji­ma pe­cam pre­ko me­tra, pa je to­li­ko i ra­sto­ja­nje od plov­ka do udi­ce.

ZA MA­MAC U OVOM PE­RI­O­DU ko­ri­stim is­klju­či­vo ku­ku­ruz... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 584-)