Duži (ni)je bolji

Ma­lo-poma­lo, a da to sko­ro ni­smo re­gi­stro­va­li, tro­me­tar­ski va­ra­li­čar­ci su pre­sta­li da ap­so­lut­no do­mi­ni­ra­ju na­šim vo­da­ma. Sve vi­še blin­ke­ra­ša ko­ri­sti mo­de­le du­ge 2,7 m, pa i znat­no kra­će u mno­gim vi­do­vi­ma lo­va ve­štač­kim mam­ci­ma. Da li je to oprav­da­no ili je posre­di sa­mo još jed­na mo­da?

Do pre sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na po­sto­ja­lo je ne­što oko če­ga su se sko­ro svi ri­bo­lov­ci sla­ga­li. Bi­lo je to pi­ta­nje po­želj­ne du­ži­ne šta­pa za va­ra­li­ča­re­nje. Ogrom­na ve­ći­na tvr­di­la je, na­i­me, isto – du­ži je bo­lji! To je bi­lo pri­lič­no neo­bič­no i te­ško ob­ja­šnji­vo, po­go­to­vo ako se uzme u ob­zir da va­ra­li­ča­ri, uz mu­ši­ča­re, ima­ju – kad je reč o raz­li­či­tim du­ži­na­ma – prak­tič­no naj­ši­ri mo­gu­ći iz­bor šta­po­va na ras­po­la­ga­nju. Sa dru­ge stra­ne, mno­gi su se pi­ta­li za­što kon­struk­to­ri i pro­iz­vo­đa­či pra­ve kra­će mo­de­le ako ih ni­ko ne ku­pu­je. U na­red­nim re­do­vi­ma pred­sta­vi­ću vam mi­šlje­nje onih ko­ji su na na­šim pro­sto­ri­ma još u ma­nji­ni, prem­da s nji­ma uve­re­nje de­li sve ve­ći broj blin­ke­ra­ša.

NI­JE MO­GU­ĆE TAČ­NO RE­ĆI ko je za va­ra­li­čar­ski štap pro­pi­sao »nor­mu« od tri me­tra. Mo­žda je, iz na­zo­vi­froj­dov­ske per­spek­ti­ve, iz ne­kog pro­go­vo­ri­la po­ti­snu­ta sek­su­al­nost (»što du­ži, to bo­lji«). Ša­lu na stra­nu, u jed­nom tre­nut­ku su na ovim pro­sto­ri­ma bi­li po­pu­lar­ni i mo­de­li od 3,3 m (a tra­ži­li su se i du­ži!), ali je ipak ve­ći­na ko­ri­sni­ka šta­po­ve od tri me­tra sma­tra­la ide­al­nim. Ta­kvi su se ube­dlji­vo naj­vi­še tra­ži­li i pro­da­va­li. Ko god je po­ku­šao da ku­pi ne­ki mo­del od 2,7 m ili kra­ći bio je do­če­kan ube­đi­va­nji­ma ka­ko gre­ši jer mu ti »kra­te­ži« ne­će va­lja­ti ni za šta osim even­tu­al­no za ne­ke vi­do­ve va­ra­li­ča­re­nja iz čam­ca. Deo od­go­vor­no­sti za to uvre­že­no mi­šlje­nje sva­ka­ko su sno­si­li i uvo­zni­ci i di­stri­bu­te­ri, ko­ji su for­si­ra­li upra­vo tro­me­tra­še.

Ka­da sam pre do­brih 25 go­di­na na kult­nom be­o­grad­skom ri­bo­lo­vač­kom »bu­vlja­ku«, ta­da lo­ci­ra­nom na po­čet­ku uli­ce 27. mar­ta, kod Vu­ko­vog spo­me­ni­ka, ku­pio je­dan od svo­jih pr­vih Da­i­wa šta­po­va du­ži­ne 2,7 m, ve­ći­na ko­le­ga me je do­bro­na­mer­no tap­ša­la po ra­me­nu uz opa­sku da je štap »od­li­čan, ali ma­lo kra­tak«. Pro­bao sam još ta­da da ne­kim dru­ga­ri­ma ob­ja­snim ka­ko je zbog kra­ćeg ru­ko­hva­ta i do­ne­kle po­me­re­nog po­lo­ža­ja dr­ža­ča ma­ši­ni­ce, ak­tiv­na du­ži­na mo­de­la od 2,7 m sa­mo 10-15 cm ma­nja od one kod stan­dard­nog tro­me­tra­ša (jer su ti du­ži va­ra­li­čar­ci uglav­nom ima­li du­že ru­ko­hva­te, a ro­len­hal­ter je sa­mim tim bio po­me­ren bli­že vr­hu šta­pa). Ipak, ve­ći­na je i da­lje osta­ja­la pri du­ži­ni od tri me­tra. Sit sam se na­pe­cao sa tom Da­i­wom i ni­jed­nog tre­nut­ka ni­sam pri­me­tio da je in­fe­ri­or­na u od­no­su na ne­ki tro­me­traš. Ka­da sam ko­nač­no sku­pio do­volj­no pa­ra za ku­po­vi­nu šta­pa Ho­u­se of Hardy, pr­vi mo­del ko­ji sam po­že­leo je bio Fa­vo­u­ri­te od 8 sto­pa i 6 in­ča (2,59 m). Svi su uz­di­sa­li za mo­de­lom od 10 sto­pa (3,05 m), a ja sam že­leo baš po­me­nu­ti kra­ći, jer sam već ta­da ose­tio pred­no­sti kra­ćih šta­po­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 363-)