Zlatna jesen krajem leta

Ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca vo­di evi­den­ci­ju iz­la­za­ka na vo­du i ulo­va, ta­ko da za­ključ­ke i o vla­sti­toj uspe­šno­sti i o iz­da­šno­sti ra­znih te­re­na, pri­stu­pa, ma­ma­ca itd. ve­ći­na nas do­no­si pre­vas­hod­no na osno­vu uti­sa­ka, ko­ji mo­gu bi­ti i te ­ka­ko var­lji­vi, kao što po­ka­zu­je i ne­dav­na ana­li­za ko­ju je na osno­vu svog pe­ca­ro­škog dnev­ni­ka na­pra­vio naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik

Štu­ka je mo­ja naj­o­mi­lje­ni­ja slat­ko­vod­na gra­blji­vi­ca. Raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma lo­vim tog atrak­tiv­nog pre­da­to­ra već bez­ma­lo če­ti­ri de­ce­ni­je i sve do pro­šle se­zo­ne bio sam spre­man da se kla­dim da je ube­dlji­vo naj­bo­lji me­sec ok­to­bar, a od­mah za­tim no­vem­bar. Me­đu­tim, kra­jem le­ta 2021. go­di­ne sa si­nom sam pa­žlji­vo pro­u­ča­vao ri­bo­lo­vač­ki dnev­nik ko­ji de­talj­no vo­dim već de­ce­ni­ju i po i obo­ji­ca smo bi­li šo­ki­ra­ni ka­da smo shva­ti­li da sre­di­na je­se­ni ne sa­mo da ni­je naj­pro­duk­tiv­ni­ja po bro­ju uda­ra­ca, već ni­je naj­bo­lji pe­riod ni ka­da je reč o pro­seč­noj te­ži­ni ulo­vlje­nih ri­ba?! Pa ko­ji je on­da me­sec po toj sta­ti­sti­ci naj­bo­lji za lov štu­ke?

DA KRE­NE­MO RE­DOM, OD SA­MOG po­čet­ka, od­no­sno ja­nu­a­ra. Prem­da ne ta­ko ma­li broj ko­le­ga sma­tra da ni­je etič­ki pe­ca­ti štu­ku uoči mre­sta, ja je ra­do lo­vim (i ured­no vra­ćam, kao što či­nim to­kom či­ta­ve se­zo­ne) sve do po­lo­vi­ne ovog me­se­ca, na­rav­no ako vre­men­ski uslo­vi to do­zvo­lja­va­ju, što se ru­ku na sr­ce ne de­ša­va baš če­sto. Upr­kos to­me što u ja­nu­a­ru mo­že bi­ti i ve­o­ma iz­da­šnih da­na, iz­la­ske na štu­ku na sa­mom po­čet­ku se­zo­ne sma­tram uspe­šnim ako se upi­šem ma­kar i »glo­da­li­com« od 30 cm.

Ve­o­ma hlad­na i naj­če­šće sa­svim bi­stra vo­da ote­ža­va ri­bo­lov u tom pe­ri­o­du, a ne po­ma­že nam ni či­nje­ni­ca da štu­ka u ta­kvim uslo­vi­ma po­sta­je le­tar­gič­na (vr­lo ve­ro­vat­no i zbog to­ga što joj je sto­mak pun ikre od­no­sno mle­ča) i ret­ko se ak­tiv­no hra­ni, u šta sam imao pri­li­ke da se uve­rim i po­sma­tra­ju­ći po­na­ša­nje te ri­be u mi­ni­ja­tur­nom dvo­ri­šnom je­zer­ce­tu. Ako mo­gu da bi­ram, tih ne­ko­li­ko zim­skih iz­la­za­ka naj­ra­di­je ću pro­ve­sti na ne­kom ma­njem ka­na­lu ili sta­ja­ći­ci, na ko­ji­ma je mno­go lak­še pro­na­ći ko­li­ko-to­li­ko za na­pad ras­po­lo­že­nu štu­ku ne­go na ne­kom du­bo­kom je­ze­ru, ve­li­kom ka­na­lu ili ne­koj slič­noj vo­di.

IAKO SE DO PO­ČET­KA APRI­LA VO­DA pri­lič­no za­gre­je, ni u pr­vim iz­la­sci­ma po­sle za­vr­šet­ka lo­vo­sta­ja mo­ji pri­ja­te­lji i ja ni­smo ima­li zna­čaj­ni­jeg uspe­ha, ta­ko da i ta­da za me­ne va­ži pra­vi­lo da je ri­bo­lov do­bar ako uspem da uhva­tim bar jed­nu štuk(ic)u. I ma­da se se­ćam ne­ko­li­ko ve­o­ma uspe­šnih maj­skih pe­ca­nja na Pe­čan­skom du­nav­cu i Šu­ga­vi­ci kod Ko­stol­ca, ka­da smo moj ne­ka­da­šnji ri­bo­lov­ni kom­pa­njon Ti­ho­mir To­ka­no­vić i ja uspe­va­li da pre­va­ri­mo i po 6-7 je­din­ki, isti­na sit­ni­jih, pe­ti me­sec u go­di­ni po mom is­ku­stvu ta­ko­đe je ma­nje-vi­še »za iz­be­ga­va­nje«, osim ako ni­ste »te­ster« sred­sta­va za za­šti­tu od ko­ma­ra­ca i kr­pe­lja, ko­ji ta­da uve­li­ko »lu­du­ju« na sve stra­ne.

U ju­nu i ju­lu zbog buj­ne vo­de­ne ve­ge­ta­ci­je na ve­ći­ni vo­da na ko­ji­ma re­dov­no pe­cam štu­ku ne­ma uslo­va za nor­ma­lan ri­bo­lov; na sta­ja­ći­ca­ma sme­ta dre­zga a na ka­na­li­ma lo­kvanj i tr­ska. Po­ne­ki ma­nji ko­mad, isti­na, i ta­da mo­že da se uhva­ti na po­vr­šin­ce i »ne­za­ka­či­ve« si­li­kon­ce, ali po me­ni su to vi­še za­ni­mlji­ve eg­zi­bi­ci­je ne­go ozbi­ljan štu­ko­lov... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 573-)