Zaseda u magli

Sve vi­še na­ših ri­bo­lo­va­ca oku­ša­va se na raz­li­či­tim vo­da­ma u pe­ca­nju tol­sto­lo­bi­ka. Ve­ći­na ih se pritom osla­nja na ku­pov­ne pri­ma­me i mon­ta­že, a naš sve­stra­ni sa­rad­nik, u skla­du sa svo­jim du­go­go­di­šnjim na­vi­ka­ma, od­lu­čio je da ipak ma­lo eks­pe­ri­men­ti­še i to mu se i te­ ka­ko is­pla­ti­lo

Ne­dav­no je kod se­la Ma­lo­ši­šte, ne­da­le­ko od Ni­ša, otvo­ren je­dan ma­li pri­vat­ni ko­mer­ci­jal­ni re­vir, što je po­bu­di­lo mo­ju ra­do­zna­lost, pa sam od­lu­čio da to je­zer­ce po­ri­blje­no ša­ra­nom, amu­rom i tol­sto­lo­bi­kom po­se­tim, i to pre­ko ne­de­lje, bu­du­ći da sam čuo da je vi­ken­dom na nje­mu po pra­vi­lu gu­žva. Vre­bao sam za taj iz­la­zak dan sa sun­ča­nim i to­plim vre­me­nom, jer sam iz ne­ko­li­ko tek­sto­va o pe­ca­nju »bi­ka« ob­ja­vlje­nih u Ri­bo­lo­vu ste­kao uti­sak da se on u ta­kvim uslo­vi­ma naj­bo­lje ja­vlja, a to je jed­na od ret­kih krup­ni­jih ri­ba na­ših vo­da ko­ju do sa­da ni­sam ulo­vio, pa mi je i bi­lo iza­zov­ni­je da po­ju­rim nje­ga ne­go ša­ra­na ili amu­ra.

OKO 10 SA­TI SAM STI­GAO na je­zer­ce, gde sam uz ka­fu krat­ko po­pri­čao sa vla­sni­kom Ne­na­dom Sto­jilj­ko­vi­ćem i sa­znao ono osnov­no što me je za­ni­ma­lo u ve­zi s pe­ca­njem. Ne­du­go za­tim već sam bio za­ba­cio tri šta­pa – dva sa me­tod-fi­der hra­ni­li­ca­ma i pri­ma­mom i mam­ci­ma na­me­nje­nim ša­ra­nu i amu­ru, te je­dan za tol­sto­lo­bi­ka, sa ve­li­kim plov­kom »ba­le­ri­na« ti­pa, is­pod kog sam mon­ti­rao »ta­ble­tu« ko­ju sam na­pra­vio i is­pre­so­vao po uput­stvi­ma iz tek­sto­va ko­le­ge Mar­ka Ži­va­ni­ća, ob­ja­vlje­nih pro­šle go­di­ne u Ri­bo­lo­vu. Si­stem je bio sa »an­ke­ri­sa­nom« ba­le­ri­nom, tj. sa olo­vom na dnu, iz­me­đu šta­pa  i plov­ka, ko­je dr­ži si­stem na že­lje­nom me­stu, ali se po­ka­za­lo da ta va­ri­jan­ta ni­je ide­al­na jer se »ta­ble­ta« pre­br­zo ota­pa­la, po svoj pri­li­ci zbog ja­kog ve­tra ko­ji je mre­škao po­vr­ši­nu vo­de i te­rao ba­le­ri­nu da ne­pre­kid­no »igra«, što je za po­sle­di­cu ima­lo ot­pa­da­nje pri­ma­me i sve ve­će iz­di­za­nje plov­ka.

OD­LU­ČIO SAM ZA­TO DA SKI­NEM PLO­VAK sa si­ste­ma i da na tu kop­ču oka­čim olo­vo, te da ta­ko sve spu­stim na dno. Na­i­me, bu­du­ći da sam bio na de­lu je­ze­ra gde je du­bi­na oko jed­nog me­tra, in­tu­i­tiv­no sam do­šao do za­ključ­ka da bi tre­ba­lo da bu­de prak­tič­no sve­jed­no da li »bi­ka« tra­žim na po­vr­ši­ni ili na dnu, od­no­sno da je pre sve­ga va­žno da se »ta­ble­ta« po­la­ko ota­pa i ta­ko oslo­ba­đa­ju­ći sit­ne če­sti­ce pra­vi »ma­glu«, ko­ja tol­sto­lo­bi­ke pod­sti­če da pri­đu i kre­nu da usi­sa­va­ju.

TA­KAV PRI­STUP SE IS­PLA­TIO, bu­du­ći da sam upr­kos če­stom za­ba­ci­va­nju dva fi­de­ra i stal­nom do­hra­nji­va­nju zo­ne u ko­joj sam oče­ki­vao ša­ra­na i amu­ra pr­vi uda­rac imao na du­bi­nac za tol­sto­lo­bi­ka. Na vre­me sam re­a­go­vao i na­kon le­pe bor­be pri­vu­kao i uba­cio u me­re­dov svog pr­vog de­be­lo­čel­ca, ko­ji je škol­ski usi­sao udi­cu sa ma­lim pli­va­ju­ćim boj­li­jem. Sli­kao sam se s njim i br­zo po­no­vo za­ba­cio na isto me­sto, oko sre­di­ne je­zer­ce­ta, gde je pre­laz iz pli­ća­ka u ma­lo du­blji deo.

UDAR­CI SU NA­STA­VI­LI DA SE NI­ŽU, i to sa­mo na taj štap i si­stem za tol­sto­lo­bi­ka, ko­ji se sva­ki čas ja­vljao, pa sam po­čeo da raz­mi­šljam o to­me ka­ko da ak­ti­vi­ram ona dva fi­de­ra sa me­tod hra­ni­li­ca­ma, ko­ji su i da­lje sve vre­me mi­ro­va­li. Po­što sam imao dva­de­se­tak... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 569-)