Dobre vibracije

Smuđ je jed­na od gra­blji­vi­ca koju ri­bo­lov­ci­ se­ver­ne he­mis­fe­re najviše ce­ne . Za­to ni­je ni čud­no što je za lov te vrste raz­vi­je­no mno­go va­ra­li­ca. Vo­ble­ri se ve­o­ma mno­go ko­ri­ste i go­to­vo da ne­ma ozbilj­ni­jeg smu­đa­ro­ša ko­ji ne­ma ba­rem de­se­tak fa­vo­ri­ta u znat­no ve­ćoj ko­lek­ci­ji. Pred­sta­vlja­mo vam naj­bit­ni­je os­bi­ne tog tipa ve­štač­kih ma­ma­ca

Je­dan od naj­če­šće ko­ri­šće­nih ti­po­va va­ra­li­ca za lov smu­đa su vo­ble­ri. Nji­ho­va efi­ka­snost i ši­ri­na pri­me­ne ni­su je­di­ni raz­lo­zi za to što ih smu­đo­lov­ci vo­le i nji­ma pu­ne ku­ti­je. Vo­ble­ri su le­pe igrač­ki­ce za ve­li­ke de­ča­ke i ma­la je raz­li­ka iz­me­đu ko­lek­ci­o­nar­stva i for­mi­ra­nja na­men­skih kom­ple­ta za od­re­đe­ne si­tu­a­ci­je. Ar­se­nal od sto­ti­nak vo­ble­ra se br­zo na­ku­pi, a i po­red to­ga što u ri­bo­lov ret­ko ide vi­še od de­se­tak ko­ma­da, te­ško se od­ri­če­mo bi­lo kog iz ko­lek­ci­je. U Sr­bi­ji se pra­ve, bez ima­lo pre­te­ri­va­nja, naj­bo­lji ruč­no ra­đe­ni vo­ble­ri na sve­tu. Za mno­ge va­ra­li­ča­re, de­lja­nje dr­ve­ta i iz­ra­da sop­stve­ne kre­a­ci­je su deo ri­bo­lo­vač­ke ve­šti­ne, a ulov na svo­jih ru­ku de­lo je vr­hun­ski ri­bo­lo­vač­ki do­ži­vljaj. A i za pra­vlje­nje vo­ble­ra i za nji­ho­vu upo­tre­bu va­žno je po­zna­va­ti kon­struk­ci­ju te vr­ste va­ra­li­ca i nje­ne mo­guć­no­sti u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma na vo­di.

Vo­ble­ri za ri­bo­lov smu­đa su pr­ven­stve­no imi­ta­ci­ja nje­go­vog ple­na. U ovom slu­ča­ju, reč imi­ta­ci­ja ne pod­ra­zu­me­va sa­mo vi­zu­el­nu slič­nost sa ri­bi­ca­ma ko­ji­ma se smuđ naj­če­šće hra­ni, već i mo­guć­nost si­mu­la­ci­je nji­ho­vog kre­ta­nja u ra­znim okol­no­sti­ma na ri­bo­lov­nom me­stu. Da­kle, šta je to što raz­li­ku­je vo­ble­re za ri­bo­lov smu­đa od osta­lih? Ko­je su to vi­zu­el­ne i kon­struk­cij­ske ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je vo­bler tre­ba da ima da bi ilu­zi­ja o ple­nu bi­la re­a­li­stič­na i na­pad na va­ra­li­cu iz­ve­stan?

OB­LIK. Vo­ble­ri za smu­đa su iz­du­že­ne for­me, či­me naj­vi­še pod­se­ća­ju na ka­u­gle­ra ko­ji je naj­če­šća lo­vi­na ove gra­blji­vi­ce. Na­rav­no, u za­vi­sno­sti od pri­su­stva osta­lih ri­ba sa ko­ji­ma de­li sta­ni­šte, je­šće ono što naj­lak­še mo­že da ugra­bi. Na ne­kim vo­da­ma će to bi­ti bo­dor­ka ili kru­pa­ti­ca, na dru­gi­ma ban­dar ili gla­voč, ali na ve­ći­ni vo­da na ko­ji­ma je ka­u­gler (be­o­vi­ca) naj­broj­ni­ji, on će bi­ti plen ko­ji će od­re­di­ti po­na­ša­nje smu­đa i na­čin uzi­ma­nja hra­ne. Me­đu­tim, pri­li­kom iz­bo­ra for­me ne tre­ba bi­ti is­klju­čiv. Na te­ku­ći­ca­ma je uža si­lu­e­ta ve­ćih vo­ble­ra im­pe­ra­tiv zbog to­ga što boč­ni udar vo­de na ta­kve mam­ce, pri po­vla­če­nju po­pre­ko na tok, ima ma­nji uti­caj, ali na sta­ja­ći­ca­ma po­vr­ši­na boč­ne si­lu­e­te va­ra­li­ce ni­je pre­sud­na za vo­đe­nje. Ta­ko­đe, u ne­kim uslo­vi­ma, ako va­ra­li­cu kra­ću od 8 cm vo­di­mo uz­vod­no, nje­na boč­na si­lu­e­ta ne­će ima­ti zna­čaj­ni­jeg uti­ca­ja na pu­ta­nju, a mo­že pri­vu­ći smu­đa, jer ta­kav ob­lik pod­se­ća na ma­lu de­ve­ri­ku ili kru­pa­ti­cu. Ge­ne­ral­no, vo­ble­re uske for­me u bi­lo ko­joj ve­li­či­ni, po is­ku­stvi­ma ve­ći­ne va­ra­li­ča­ra, smuđ na­pa­da naj­ra­di­je i naj­ma­nje opre­zno.

VE­LI­ČI­NA. U za­vi­sno­sti od vo­de u ko­joj smuđ ži­vi, go­di­šnjeg do­ba i ve­li­či­ne gra­bljiv­ca, u nje­go­vom že­lu­cu se mo­gu na­ći ri­bi­ce du­ge od dva do 20 cm. U uz­ra­snoj kla­si iz­nad za­ko­nom utvr­đe­ne mi­ni­mal­ne me­re, što zna­či kod smu­đe­va du­žih od 40 cm do ko­re­na re­pa, u že­lu­cu se naj­če­šće na­la­ze ri­bi­ce du­ge od 9 do 12 cm. To je me­đu va­ra­li­ča­ri­ma i usvo­je­na ve­li­či­na vo­ble­ra za ri­bo­lov smu­đa. Isti­na, ni­je ret­kost da smuđ od pre­ko 50 cm na­pad­ne vo­bler­čić od sa­mo 5 cm, a če­sti su i na­pa­di smu­đe­va od 30 cm na vo­ble­re od 13 cm, ali na ma­li vo­bler su ipak naj­u­če­sta­li­ji na­pa­di ne­do­ra­slih smu­đe­va, a na vo­ble­re du­že od 11 cm uglav­nom ata­ku­ju ri­be du­že od po­me­nu­te mi­ni­mal­ne me­re. Ri­bo­lo­vač­ki i va­ra­li­čar­ski je ba­vi­ti se se­lek­tiv­nim ri­bo­lo­vom, od­no­sno iz­be­ga­va­ti ne­po­treb­no po­vre­đi­va­nje ne­do­ra­slih ri­ba, te je pre­po­ruč­lji­vo ko­ri­sti­ti ve­će vo­ble­re za lov smu­đa, što je isto­vre­me­no u funk­ci­ji uspe­šno­sti.

TE­ŽI­NA bi­lo ko­je va­ra­li­ce je bit­na za da­lji­nu iz­ba­ča­ja i br­zi­nu ko­jom ona to­ne. Od­nos za­pre­mi­ne, te­ži­ne i ukup­ne po­vr­ši­ne vo­ble­ra je ta­kav da stva­ra ot­por ko­ji uspo­ra­va to­nje­nje, ali i let kroz va­zduh (što skra­ću­je iz­ba­čaj)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 427-)