Vučom na vobler, bliže površini

Kao što smo i pred­vi­de­li još kra­jem zi­me, ova go­di­na na Vla­sin­skom je­ze­ru do­ne­la je od­li­čan rad so­ma i broj­ne tro­fej­ne ulo­ve te vr­ste. Naj­vi­še ri­ba uhva­će­no je vu­čom va­ra­li­ca iza čam­ca po­kre­ta­nog mo­to­rom, pa su na taj na­čin po­sled­njih ne­de­lja i me­se­ci lo­vi­le i mno­ge ko­le­ge ko­je do sa­da ni­su ozbilj­ni­je upra­žnja­va­le tu teh­ni­ku, u ko­joj ne­ke stva­ri o ko­ji­ma ma­lo ko do­sled­no vo­di ra­ču­na mo­gu bi­ti od ve­li­kog zna­ča­ja za uspeh

Va­ra­li­ča­re­nje so­ma na Vla­sin­skom je­ze­ru dru­ga­či­je je od onog uobi­ča­je­nog na ni­zij­skim vo­da­ma, bu­du­ći da ta vi­so­ko­pla­nin­ska aku­mu­la­ci­ja, s ob­zi­rom na to da joj je vo­da re­la­tiv­no hlad­ni­ja, ni­je ti­pič­no sta­ni­šte ove vr­ste. Sto­ga je lov so­ma va­ra­li­ča­re­njem na ovom je­ze­ru to­kom ce­le se­zo­ne, pa i le­ti, ne­u­po­re­di­vo bo­lji u naj­to­pli­jem de­lu da­na (a ne u ve­čer­njim sa­ti­ma!), kao i u po­vr­šin­skim, od­no­sno to­pli­jim slo­je­vi­ma vo­de, a ne pri dnu; pri­tom je iz ne­kog raz­lo­ga mno­go uspe­šni­ji tro­lin­gom, tj. vu­čom va­ra­li­ca čam­cem, ne­go za­ba­ci­va­njem, bi­lo iz čam­ca ili sa oba­le. U na­stav­ku tek­sta do­no­si­mo se­dam sa­ve­ta za lov so­ma tro­lin­gom na ovoj aku­mu­la­ci­ji na ko­ju do­la­zi sve vi­še ri­bo­lo­va­ca iz ra­znih de­lo­va Sr­bi­je.

1. VRE­ME I VRE­MEN­SKE PRI­LI­KE. U ju­lu i av­gu­stu, šan­se za ulov va­ra­li­ča­re­njem naj­ve­će su u naj­to­pli­jem de­lu da­na, tj. po­čev od po­dne­va pa u na­red­nih pet-šest sa­ti, dok su pre i na­kon tog pe­ri­o­da sa­svim ma­le. Ulo­vi se jed­na­ko ostva­ru­ju u svim vre­men­skim pri­li­ka­ma, ta­ko da tre­ba iz­be­ga­va­ti tre­nut­ke pred ne­vre­me i gr­mlja­vi­nu (što se obič­no sma­tra naj­po­volj­ni­jim vre­men­skim uslo­vi­ma za ulov), pre sve­ga zbog lič­ne bez­bed­no­sti, jer je opa­snost od uda­ra gro­ma na Vla­sin­skom je­ze­ru re­al­na i tu pret­nju tre­ba ozbilj­no shva­ti­ti!

2. ME­STO. Prem­da su iz­gle­di naj­bo­lji u ju­žnom (pli­ćem i to­pli­jem) de­lu je­ze­ra, so­mo­vi se hva­ta­ju i u du­bljem sre­di­šnjem de­lu, uklju­ču­ju­ći i ve­li­ki Bi­lja­nin za­liv. Naj­ma­nje ulo­va ostva­re­no je u se­ver­nom i naj­du­bljem de­lu je­ze­ra, gde se uli­va­ju i dva ka­na­la sa znat­ni­jom ko­li­či­nom hlad­ne pla­nin­ske vo­de.

Lo­vi se jed­na­ko do­bro na svim dis­tan­ca­ma od oba­le, ka­ko u sa­mom pri­o­ba­lju ta­ko i na sre­di­ni je­ze­ra. Ipak, do­bro je pra­ti­ti po­ja­vu ja­ta sit­ni­je ri­be ko­jom se som hra­ni - ba­bu­ške, ohrid­ske pi­se, ban­da­ra i dru­gih vr­sta bli­že pri­o­ba­lju ili pak ja­ta ohrid­ske pi­se i pla­ši­ce ko­ja pli­va­ju pod sa­mom po­vr­ši­nom na sre­di­ni je­ze­ra, jer se vr­lo če­sto ulo­vi ostva­ru­ju baš u bli­zi­ni pri­me­će­nog ja­ta sit­ne ri­be.

3. DU­BI­NA. U ju­žnom de­lu je­ze­ra, gde se naj­če­šće ostva­ru­ju ulo­vi so­ma tro­lin­gom, pri uobi­ča­je­nom vo­do­sta­ju za pe­riod ju­li-av­gust (oko 1 m is­pod mak­si­mal­nog), du­bi­na se kre­će od 4 m do 6 m, a u sre­di­šnjem de­lu je­ze­ra je 4 do 16 m. Ipak, u oko 90% slu­ča­je­va so­mo­vi na­pa­da­ju va­ra­li­ce na du­bi­ni od 1 m do 4 m, ko­li­ka god da je du­bi­na tu gde se ja­ve, dok su ulo­vi so­ma va­ra­li­com uop­šte, pa i tro­lin­gom, na du­bi­na­ma ve­ćim od 5 m sa­svim ret­ki. Ob­ja­šnje­nje mo­že bi­ti to da tem­pe­ra­tu­ra vo­de u tom pe­ri­o­du go­di­ne opa­da za sko­ro 1° C na sva­ki me­tar du­bi­ne, pa je som na ve­ćim du­bi­na­ma ma­nje ak­ti­van i ne­ma mno­go vo­lje da jur­ca za va­ra­li­ca­ma.

4. PRI­BOR. Na je­ze­ru, u zo­ni mo­gu­ćeg tro­lin­ga, ne­ma kr­ša i ra­znih pri­rod­nih pre­pre­ka u vo­di (već sa­mo za­bo­ra­vlje­nih i po­to­plje­nih "bo­va" ne­sa­ve­snih ri­bo­lo­va­ca... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 563-)