Ova zanimljiva reportaža još jedan je u dugom nizu tekstova koji potvrđuju netačnost rasprostranjene zablude da na malim »uhvati i pusti« revirima svako može da ulovi ogromnu količinu ribe bez ikakvog znanja, napora i pripreme
Iako su se vremenski uslovi krajem aprila konačno stabilizovali, stanje na ribolovnim vodama na širem području Beograda nije bilo ohrabrujuće. Sa svih terena stizale su informacije da je riba slabo aktivna, a mnogo gde se praktično uopšte nije javljala. U takvim situacijama svoju potrebu za ribolovom po pravilu privremeno zadovoljim odlaskom na neki komercijalni revir, kao što je popularna Fazanerija na Ubu, ali ovog puta, sticajem okolnosti, nisam mogao da se za kratko vreme koje mi je bilo na raspolaganju adekvatno spremim za to ipak ozbiljno pecanje, pa sam se opredelio za najlakšu i najopušteniju varijantu – da sa ocem i sinovcem Lukom popodne provedem na mini-ribnjaku u selu Šiljakovac (koje se nalazi na teritoriji beogradske prigradske opštine Barajevo).
NA VODU SMO STIGLI KASNO po podne, a kako smo na celom reviru bili sami, zauzeli smo jezerce koje se nalazi u sredini kompleksa i najveće je po površini. Dok smo se Luka i ja još raspakivali, Velja je već zabacio plovkaroški sistem i ubrzo ulovio jedno lepo šaranče, koje je »priveo« do našeg mesta kako bismo mu ga prihvatili meredovom. Dedi su se brci smeškali, a i mi smo se zagrejali da što pre zabacimo, nadajući se da bismo sva trojica mogli da se lepo napecamo i nauživamo. Pošto je moj otac pecao na plovak, Luka i ja smo odlučili da »prošaramo« i da on koristi sistem sa kaveznom hranilicom, a ja metod pristup, da bismo na kraju dana uporedili rezultate.
KAKO JE VODA MALA, Luka i ja smo procenili da teško prihranjivanje neće biti neophodno, već da će ono što ćemo bacati u hranilici biti dovoljno da privuče ribu, pa smo odmah počeli da pecamo. Ni Velja nije bacio kugle hrane pre prvog zabačaja, ali je povremeno praćkom oko plovka plasirao po desetak crvića i ubrzo je uhvatio još jedno šaranče.
Nas dvojica smo svoje fider sisteme zabacivali u istu zonu, blizu u vodu pobodenog drvenog stupa. Posle nekoliko promašaja i ja sam konačno dobio šaranče, dok Luka nikako nije uspevao da se upiše, što me je navelo na zaključak da je sitna riba suviše burno reagovala na aktivnu praškastu hranu kojom je on punio hranilicu, pa iole krupnija od nje ne može da dođe do mamca.
POKUŠALI SMO ZATO U NASTAVKU pecanja neko vreme obojica sa krupnijim mamcima (plivajućim peletima te zrnima kukuruza šećerca i aromatizovanog kuvanog kukuruza), kao i sa dužim čekanjem između zabačaja, ali ni to nije donelo očekivane češće ulove, pa sam na sistem na kom je bila mala AS Metod hranilica sa otežanjem od 20 g okačio udicu Colmic N500, veličine 16, manju od one koju sam do tada koristio, i namamčio je sa tri crva, a nadalje sam postupao tako što bih nakon dva zabačaja sa primamom čvrstom utisnutom u hranilicu (kako ne bi prebrzo ispadala i navlačila mi na hranilište mnogo sasvim sitne ribe) treći izvodio... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 558-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
