I količina i veličina

Po za­vr­šet­ku mre­sta štu­ka se po pra­vi­lu in­ten­ziv­no hra­ni, pa se to­kom apri­la mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti uko­li­ko to hi­dro­lo­ške i vre­men­ske pri­li­ke dozvole. Po­volj­ne okolnosti ove go­di­ne iz­u­zet­no do­bro je is­ko­ri­stio naš do­pi­snik iz Do­njeg Pod­ri­nja, ko­ji je u ne­ko­li­ko iz­la­za­ka uhva­tio do­sta štu­ka za­vid­ne pro­seč­ne te­ži­ne, i na va­ra­li­ce i na ži­ve ke­de­re

Ka­da se po­me­ne pr­vi april, ve­ći­na lju­di naj­pre po­mi­sli na ša­le ko­je se zbi­ja­ju ši­rom sve­ta na taj dan. Za ov­da­šnje pa­si­o­ni­ra­ne lov­ce na gra­blji­vi­ce, me­đu­tim, pr­vi april je bi­tan jer ozna­ča­va po­če­tak no­ve se­zo­ne lo­va štu­ke po­sle dvo­me­seč­ne pa­u­ze zbog lo­vo­sta­ja.

Kao i obič­no, je­dva sam do­če­kao da po­no­vo iza­đem u po­tra­gu za tom ri­bom na­kon ne­de­lja pro­ve­de­nih u pre­gle­da­nju i pri­pre­ma­nju pri­bo­ra, oštre­nju udi­ca, do­ku­plji­va­nju va­ra­li­ca i dru­gim rad­nja­ma ko­ji­ma sam ubi­jao vre­me. Ovog pr­vog apri­la vre­me je bi­lo kao stvo­re­no za pe­ca­nje štu­ke – du­vao je bla­gi po­ve­ta­rac i bi­lo je oblač­no ali sa po­vre­me­nim sun­ča­nim in­ter­va­li­ma. Oba­le Dri­ne u do­njem to­ku, gde ži­vim, go­di­na­ma se be­so­muč­no ras­ko­pa­va­ju zbog eks­plo­a­ta­ci­je šljun­ka, či­me se ova re­ka i ceo eko­si­stem uz nju de­va­sti­ra­ju, ali to ima sa ri­bo­lo­vač­ke tač­ke gle­di­šta jed­nu po­zi­tiv­nu stra­nu – re­ka je spo­je­na sa broj­nim šljun­ka­ra­ma i uva­la­ma u nje­nom pri­o­ba­lju, u ko­je ri­ba ula­zi po ve­ćem vo­do­sta­ju Dri­ne, do kog s pro­le­ća do­la­zi zbog obil­nih ki­ša i to­plje­nja sne­ga na pla­ni­na­ma u Cr­noj Go­ri, Bo­sni i Sr­bi­ji. Od Ma­čvan­skog Pr­nja­vo­ra, pre­ko Ba­do­vi­na­ca i Cr­no­bar­skog Sa­la­ša sve do Cr­ne Ba­re, uz de­snu oba­lu Dri­ne (ko­ja pri­pa­da Sr­bi­ji) ima mno­go ta­kvih šljun­ka­ra (a ni­je ih ma­nje ni pre­ko­pu­ta). Na jed­noj od njih, sa na­še stra­ne, kod se­la Ba­do­vin­ci, re­šio sam da otvo­rim se­zo­nu, i to ne če­ka­ju­ći da štu­ka pro­na­đe mo­je ke­de­re po­nu­đe­ne si­ste­mom »ba­le­ri­ne«, već je ak­tiv­no tra­že­ći va­ra­li­ča­re­njem.

TA OD­LU­KA BR­ZO SE PO­KA­ZA­LA kao is­prav­na jer se na­kon ne­pu­nih 20 mi­nu­ta na ka­ši­ku te­šku 16 g po­la­ko­mi­la štu­ka te­ška 4,7 kg. Kao i sva­ku dru­gu ri­bu te vr­ste, pre me­re­nja, fo­to­gra­fi­sa­nja i vra­ća­nja sam je naj­pre pa­žlji­vo za­gle­dao i ne­dvo­smi­sle­no utvr­dio da se uspe­šno iz­mre­sti­la jer joj je sto­mak bio pra­zan. To je uka­zi­va­lo da je štu­ka vr­lo ve­ro­vat­no glad­na i agre­siv­na u na­sto­ja­nju da što pre na­dok­na­di iz­gu­blje­nu te­ži­nu i sna­gu, pa sam re­šio da pro­bam da lo­vim na va­ra­li­ce ži­vah­ni­jeg ra­da, tj. na lep­ti­re, či­ja ja­ka vi­bra­ci­ja ume da is­pro­vo­ci­ra na­pad uz po­ja­se­ve tek iz­ni­kle pod­vod­ne tra­ve i obo­re­no dr­ve­će. For­si­rao sam do kra­ja ovog iz­la­ska ta­kav pri­stup i do­bio još jed­nu le­pu štu­ku, te­šku 2,5 kg, ta­ko da sam ku­ći oti­šao pre­za­do­vo­ljan pr­vim iz­la­skom u no­voj se­zo­ni.

VEĆ U NE­DE­LJU, 3. APRI­LA, po­no­vo sam bio na vo­di, ovog pu­ta kod se­la Cr­na Ba­ra. Od sa­mog ju­tra pra­tio me je jak se­ver­ni ve­tar, a vre­me je bi­lo oblač­no i hlad­no, sa po­vre­me­nom su­sne­ži­com. Ce­lo pre­pod­ne sam po­tro­šio na bez­u­spe­šno pre­tra­ži­va­nje te­re­na ra­znim va­ra­li­ca­ma, a ma­lo po­sle po­dne­va, ka­da se vre­me sta­bi­li­zo­va­lo, pri­dru­žio mi se pri­ja­telj La­zar Du­kić, pa­si­o­ni­ra­ni va­ra­li­čar, ko­ji naj­vi­še vo­li da lo­vi so­ma sa drin­skih na­pe­ra, ali je pri­vre­me­no od to­ga od­u­stao jer mu vo­do­staj ni­je išao na ru­ku.

Ja sam re­šio da se ma­lo od­mo­rim od va­ra­li­ča­re­nja, pa smo pro­na­šli jed­nu ba­ru ko­ja je bi­la u za­ve­tri­ni, gde sam za­ba­cio dva si­ste­ma sa »ba­le­ri­na­ma«, na ko­je sam oka­čio po jed­nu kru­pa­ti­cu i bo­dor­ku, upe­ca­ne pret­hod­nih da­na na Sa­vi. Ne­du­go na­kon što sam za­ba­cio, je­dan od plo­va­ka je po­čeo da po­ska­ku­je po po­vr­ši­ni, a on­da i da kli­zi u stra­nu, ma­lo za­ra­nja­ju­ći. Dao sam ja­ku kon­tru i na­kon kra­će bor­be iz­va­dio štu­ku od 2,1 kg (ta­ko­đe vra­će­nu po­sle sli­ka­nja).

To nam je da­lo vo­lju da va­ra­li­ča­ri­mo i vr­lo br­zo se dan ko­ji je de­lo­vao pot­pu­no »mr­tvo« pre­tvo­rio u iz­u­zet­no di­na­mi­čan, bu­du­ći da smo u to­ku cu­ga ko­ji je tra­jao od 14,30 do 16 č ima­li osam uda­ra­ca... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 557-)