... ali ne u svojoj kući!

Ne­for­mal­na tak­mi­če­nja jed­na su od bit­ni­jih ak­tiv­no­sti mno­gih ri­bo­lo­vač­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ne sa­mo za­to što im mo­gu do­ne­ti ne­što nov­ca, pre­ko po­treb­nog za funk­ci­o­ni­sa­nje, već pre svega zbog to­ga što ja­ča­ju ko­lek­tiv­ni duh i ose­ćaj so­li­dar­no­sti, ve­o­ma dra­go­ce­ne ko­he­ziv­ne fak­to­re za sva­ki skup lju­di ko­ji ima­ju isti ci­lje­ve i po­tre­be za ko­je se tre­ba (iz)bo­ri­ti

Već bez­ma­lo 30 go­di­na ši­rom Sr­bi­je odr­ža­va­ju se broj­ne ri­bo­lo­vač­ke »..ija­de« (smu­đi­ja­de, štu­ki­ja­de, so­mo­vi­ja­de...). Ta ne­for­mal­na i ne­zva­nič­na tak­mi­če­nja, na ko­ji­ma se pe­ca una­pred od­re­đe­nom teh­ni­kom i naj­če­šće lo­ve gra­blji­vi­ce, po­seb­no su uče­sta­la u je­sen, ka­da bi po te­o­ri­ji ve­ći­na ri­ba tre­ba­lo naj­bo­lje da ra­di i da se uspe­šno lo­vi ne sa­mo u svi­ta­nje i su­mrak već i pre­ko da­na, kad se iz or­ga­ni­za­ci­o­nih raz­lo­ga ta­kva nad­me­ta­nja i odr­ža­va­ju.

Po­sma­tra­no iz ugla re­zul­ta­ta ko­ji se na ve­ći­ni ta­kvih tak­mi­če­nja po­sti­žu, tj. ostva­re­nih ulo­va, ne bi se baš mo­glo re­ći da ona do­pri­no­se po­pu­la­ri­za­ci­ji ri­bo­lo­va, tj. pri­vla­če­nju lju­di da se pe­ca­njem ba­ve. Ret­ko se, na­i­me, de­si, u slu­ča­je­vi­ma ka­da se ide na gra­blji­vi­ce, da i sa­mo tre­ći­na tak­mi­ča­ra ima bi­lo ka­kav ulov, pa go­to­vo da ne­ve­ri­cu iza­zi­va re­zul­tat ostva­ren 14. no­vem­bra na ju­bi­lar­noj de­se­toj Smu­đi­ja­di u or­ga­ni­za­ci­ji KSR Du­nav iz Ka­ra­vu­ko­va. Na toj po­pu­lar­noj i tra­di­ci­o­nal­no od­lič­no or­ga­ni­zo­va­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji je od 60 tak­mi­ča­ra njih 18 uhva­ti­lo smu­đa (i to ukup­no 24 ko­ma­da), a ulov od 1.515 g bio je Da­ni­je­lu Maj­sto­ro­vi­ću do­vo­ljan tek za pe­to me­sto –  po­bed­nik Igor Grek­sa imao je ulov od 3.090 g, dru­go­pla­si­ra­ni Ne­ma­nja Zec pre­va­rio je smu­đa od 3.060 g, 2.545 g do­ne­lo je tre­će me­sto Mi­lo­šu To­mi­ću, a Bo­ži­dar Kan­dić bio je če­tvr­ti sa 1.615 g. Sa­mo po to­me gle­da­no, mo­glo bi se za­klju­či­ti da smu­đa u gor­njem to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju ima do­sta ili bar znat­no vi­še ne­go dru­gde, ali bez pre­te­ri­va­nja 9 od 10 do­brih po­zna­va­la­ca tog te­re­na re­ći će da sta­nje po­pu­la­ci­je te ri­be (i ve­ći­ne dru­gih vr­sta) mo­žda još uvek je­ste bo­lje ne­go na ne­kim dru­gim vo­da­ma i re­vi­ri­ma, ali da je da­le­ko od do­brog i da se, što je još go­re, ne mo­že re­ći da se po­pra­vlja, tj. da se vi­de bi­lo ka­kvi po­zi­tiv­ni po­ma­ci u ču­va­nju ri­bljeg fon­da. Što, na­rav­no, da ne bu­de ni naj­ma­njeg ne­spo­ra­zu­ma, ne­ma baš ni­ka­kve ve­ze ni sa udru­že­njem iz Ka­ra­vu­ko­va (ko­je ni­je ko­ri­snik vo­de) ni sa po­me­nu­tom smu­đi­ja­dom, u sva­kom po­gle­du le­pim i do­bro or­ga­ni­zo­va­nim dru­že­njem, po re­či­ma svih ko­ji su na njoj ika­da uče­stvo­va­li. U sva­kom slu­ča­ju, bi­lo bi do­bro da or­ga­ni­za­to­ri tak­mi­če­nja ko­ja se de­ša­va­ju iz go­di­ne u go­di­nu vo­de pre­ci­znu evi­den­ci­ju o bro­ju uče­sni­ka i o ostva­re­nim re­zul­ta­ti­ma, jer u ne­do­stat­ku iole pre­ci­zni­je evi­den­ci­je ulo­va ko­ji se ostva­ru­ju pre­ko go­di­ne i ti po­da­ci mo­gu po­slu­ži­ti da se sa­gle­da ka­kva je si­tu­a­ci­ja na kon­kret­nom te­re­nu i da se on­da vr­ši pri­ti­sak na ko­ri­sni­ke ri­bar­skih pod­ruč­ja i re­sor­no mi­ni­star­stvo od­no­sno se­kre­ta­ri­jat ka­ko bi se ga­zdo­va­nje una­pre­đi­va­lo.

S dru­ge stra­ne, ma­sov­nost »...ija­da«, na ko­ji­ma se po­ne­gde oku­pi i tro­ci­fre­ni broj lju­di, pod­se­ća nas na ne­što ve­o­ma bit­no što u ovim mo­der­nim vre­me­ni­ma vir­tu­el­nih »oku­plja­nja« sve če­šće gu­bi­mo iz vi­da – da ri­bo­lov, iako se pr­ven­stve­no upra­žnja­va u sa­svim ma­lim gru­pa­ma ili čak in­di­vi­du­al­no, ima i zna­čaj­nu so­ci­jal­nu di­men­zi­ju, pa de­lu­je kao ko­he­ziv­ni fak­tor, tj. zbli­ža­va lju­de po osno­vu tog in­te­re­so­va­nja. A u Sr­bi­ji, u ko­joj naj­ve­ći deo or­ga­ni­za­ci­ja re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca po­sto­ji sa­mo na pa­pi­ru još ot­ka­ko je uki­nu­ta oba­ve­zna čla­na­ri­na kao uslov da bi se uop­šte mo­gla iz­va­di­ti do­zvo­la za pe­ca­nje, ta­kvi sku­po­vi ima­ju još jed­nu va­žnu di­men­zi­ju. Oni su, na­i­me, mno­gim udru­že­nji­ma ve­o­ma bit­na ak­tiv­nost ne to­li­ko zbog ma­te­ri­jal­ne do­bi­ti ko­ju mo­gu do­ne­ti kroz na­pla­tu ko­ti­za­ci­je tak­mi­ča­ri­ma, već pre sve­ga za­to što or­ga­ni­zo­va­nje sku­pa iz­i­sku­je ko­li­ki-to­li­ki za­jed­nič­ki an­ga­žman vi­še lju­di oko istog ci­lja. A to po­ma­že odr­ža­va­nju du­ha za­jed­ni­štva i ta­ko omo­gu­ća­va en­tu­zi­ja­sti­ma da sa sra­zmer­no ma­lo ra­da u krat­kom pe­ri­o­du ipak od pot­pu­nog od­u­mi­ra­nja sa­ču­va­ju svoj ri­bo­lo­vač­ki klub (udru­že­nje, or­ga­ni­za­ci­ju) do mo­men­ta ka­da će mo­žda ima­ti vi­še ostvar­lji­vih ide­ja i vi­še ak­tiv­no­sti ko­je će ani­mi­ra­ti i ne­ka­da­šnje i bu­du­će čla­no­ve. No ta­ko­đe je po­ten­ci­jal­no od ve­li­ke ko­ri­sti i za tzv. ši­ru dru­štve­nu za­jed­ni­cu.

Na­i­me, udru­že­nja ri­bo­lo­va­ca ko­ja su u sta­nju da kon­ti­nu­i­ra­no jav­no ar­ti­ku­li­šu svo­ju bri­gu o ri­bljem fon­du re­vi­ra ko­ji­ma nji­ho­vi čla­no­vi gra­vi­ti­ra­ju, tj. ko­ja mo­gu da stal­no »pri­ti­ska­ju« da se on bo­lje ču­va, skre­ću pa­žnju dru­štva na ri­bo­lov­ne vo­de. Ti­me do­pri­no­se, ma­kar i mr­vi­cu po mr­vi­cu, ra­stu za­in­te­re­so­va­no­sti dru­štva za oču­va­nje tog de­la pri­ro­de, pa i po­ja­ča­nom an­ga­žma­nu dr­ža­ve i ko­ri­sni­ka ri­bar­skih pod­ruč­ja i za­šti­će­nih pri­rod­nih ce­li­na ne sa­mo na sma­nje­nju ri­bo­kra­đe, već i na ose­tlji­vim pi­ta­nji­ma za­ga­đe­nja va­zdu­ha, ze­mlje i vo­de. A ta su pi­ta­nja ve­o­ma bit­na za sva­ku ze­mlju, a po­go­to­vo za one u raz­vo­ju, po­put Sr­bi­je, ko­je me­đu­na­rod­ni po­re­dak i glo­bal­na eko­no­mi­ja pro­sto te­ra­ju da šan­su za na­pre­dak tra­že i u raz­vo­ju in­du­strij­skih gra­na za­sno­va­nih na pr­lja­vim teh­no­lo­gi­ja­ma i de­lat­no­sti­ma, po­put eks­plo­a­ta­ci­je li­ti­ju­ma, od ko­je raz­vi­je­ne ze­mlje i u bu­kval­nom i u pre­ne­se­nom zna­če­nju pe­ru ru­ke, tj. po­ku­ša­va­ju da je or­ga­ni­zu­ju po prin­ci­pu »I ja vo­lim po­zo­ri­šte... ali ne u svo­joj ku­ći!«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 546-)

Pot­pis za ma­lu sli­ku:

Ne­ma­nja Zec – osva­jač dru­gog me­sta na Smu­đi­ja­di USR Du­nav (Ka­ra­vu­ko­vo)