Mali veliki korak?

Odav­no je ja­sno da je ne­re­al­no oče­ki­va­ti da sa­mi ri­bo­ču­va­ri sa sa­da­šnjim ovla­šće­nji­ma, opre­mom i broj­no­šću mo­gu da u zna­čaj­ni­joj me­ri su­zbi­ju ri­bo­kra­đu i da na na­šim vo­da­ma ima mno­go po­sla za po­li­ci­ju. Po­sled­njih me­se­ci ko­nač­no smo sve­do­ci ne­kih po­zi­tiv­nih po­ma­ka po tom pi­ta­nju

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ni­je se u ga­zdo­va­nju na­šim vo­da­ma, tj. u nji­ho­vom ču­va­nju od lo­po­va, do­go­di­lo baš mno­go po­zi­tiv­nih stva­ri. Ali ipak je bi­lo i ima ne­kih ko­je, prem­da ni­su si­stem­skog ti­pa već su za­sno­va­ne pre sve­ga na lič­nom an­ga­žma­nu i ogrom­noj vo­lji po­je­di­na­ca da i u naj­te­žim uslo­vi­ma ne­što do­bro (u)ra­de za za­jed­ni­cu, da­ju na­du i po­ka­zu­ju da ri­bo­kra­đa ni­je baš ta­ko te­ško re­šiv pro­blem ka­ko tvr­de oni ko­ji za­pra­vo iz ne­kog raz­lo­ga ne že­le da se njim ba­ve, iako im je to u opi­su po­sla. U te sve­tle pri­me­re spa­da rad ri­bo­ču­va­ra Ri­bo­lo­vač­kog sa­ve­za Voj­vo­di­ne d.o.o (pred­vo­đe­nih u ri­bo­lo­vač­kim kru­go­vi­ma već ču­ve­nim Oli­ve­rom Adži­ćem), kao i nji­ho­vih ko­le­ga iz Cas­si­ni Fis­hin­ga, o či­jim smo ak­tiv­no­sti­ma i u ovoj ru­bri­ci pi­sa­li u ne­ko­li­ko na­vra­ta, a u po­sled­nje vre­me sve vi­še le­pih re­či ri­bo­lov­ci ima­ju i za kon­tro­lo­re zre­nja­nin­skog JU Re­zer­va­ti pri­ro­de, ko­je sa RSV-om de­li du­žnost ču­va­nja Ti­se u na­šoj ze­mlji.

Ali sva­ko ko je iole bo­lje upu­ćen u rad ri­bo­ču­var­skih slu­žbi u Sr­bi­ji već du­go je sve­stan jed­ne pri­lič­no la­ko uoč­lji­ve či­nje­ni­ce – da je ri­bo­kra­đa odav­no po­pri­mi­la ta­kve raz­me­re, tj. po­sta­la to­li­ko raz­vi­jen i uno­san vid kri­mi­na­la, da je te­ško mo­gu spre­či­ti i su­zbi­ti sa­mo ne­na­o­ru­ža­ni ci­vi­li sa ogra­ni­če­nim pra­vi­ma u po­gle­du po­stu­pa­nja pre­ma pre­kr­ši­o­ci­ma pro­pi­sa. Na­rav­no, to bi bi­lo mno­go lak­še ka­da bi ču­va­ri ima­li kon­ti­nu­i­ra­nu po­dr­šku po­li­ci­je, tj. ka­da bi pri­pad­ni­ci mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va lo­po­ve ko­ji kra­du ri­bu ju­ri­li bar jed­na­ko rev­no­sno i si­ste­mat­ski kao i sve dru­ge ko­ji svo­jim de­li­ma ne­za­ko­ni­to sti­ču ve­li­ku ko­rist, na šte­tu dr­ža­ve Sr­bi­je i svih nas ko­ji u njoj ži­vi­mo. Na­ža­lost, to do­sko­ra ni­je bio slu­čaj, već su ri­bo­ču­va­ri ši­rom Sr­bi­je ma­nje-vi­še bi­li sreć­ni ka­da bi do­bi­li asi­sten­ci­ju po­li­ci­je čak i u po­seb­no ri­zič­nim slu­ča­je­vi­ma ili na­kon što bi bi­li fi­zič­ki na­pad­nu­ti.

Na ve­li­ku ra­dost po­šte­nih ri­bo­lo­va­ca, me­đu­tim, u po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci pri­met­na je još jed­na pro­me­na na­bo­lje – za­pa­že­na ak­tiv­nost pri­pad­ni­ka reč­ne po­li­ci­je Be­o­gra­da, ko­ji ne kon­tro­li­šu sa­mo plo­vi­la i sa­o­bra­ćaj na vo­di, već sve če­šće pred­u­zi­ma­ju kon­kret­ne ak­ci­je na kon­tro­li ri­bo­lo­va i su­zbi­ja­nju ne­le­gal­nih ak­tiv­no­sti na tom po­lju. Jed­na ak­ci­ja pri­pad­ni­ka tog ode­lje­nja MUP-a Sr­bi­je ve­o­ma je za­pa­že­na me­đu ri­bo­lov­ci­ma, pre sve­ga po to­me što je iz­ve­de­na iz­u­zet­no eks­pe­di­tiv­no i, ka­ko se is­po­sta­vlja, u sa­rad­nji sa sa­ve­snim gra­đa­ni­ma. Na­i­me, u pe­tak 8. ok­to­bra, u ra­nim po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma, ri­bo­lov­ci su pri­me­ti­li da ne­ko­li­ko lju­di na Sa­vi prak­tič­no u cen­tru Be­o­gra­da, sa de­sne oba­le uz­vod­no od Bran­ko­vog mo­sta, tj. is­pod vr­lo pro­met­nog še­ta­li­šta Be­o­gra­da na vo­di, gra­bu­lja krup­nu de­ve­ri­ku (ko­ja se na ovom de­lu re­ke ina­če već par me­se­ci vr­lo uspe­šno pe­ca). Ne­ko od gra­đa­na ni­je bio lenj već je po­zvao reč­nu po­li­ci­ju, ko­ja je ve­o­ma br­zo sti­gla i u sa­rad­nji sa ri­bo­ču­va­rom Sr­bi­ja­šu­ma in­ter­ve­ni­sa­la i le­gi­ti­mi­sa­la osum­nji­če­ne, za­ple­ni­la iz­gra­bu­lja­nu ri­bu i uze­la po­dat­ke osum­nji­če­nih, a ne­zva­nič­no smo sa­zna­li da sle­di i pre­kr­šaj­na pri­ja­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 543-)