Učestalo izletanje iz obale

U Ame­ri­ci na­sta­le va­ra­li­ce sa po­kret­nim me­tal­nim »klju­nom«, jed­no­kra­kom udi­com sa olov­nom gla­vom i »suk­nji­com« od gu­me­nih tra­či­ca, a če­sto i sa do­dat­kom u vi­du si­li­kon­ske va­ra­li­ce, sve su po­pu­lar­ni­je za lov ba­sa i štu­ke i na evropskom kon­ti­nen­tu. S raz­lo­gom, jer su efi­ka­sne pre­ko ce­le go­di­ne, pa i od­mah na­kon mre­sta

Po­če­tak apri­la, na­kon što se ka­len­dar­ski pe­riod mri­je­sta štu­ke okon­čao, na­da­mo se uspje­šno, vra­ća­ju nas na oba­le u po­tra­gu za pr­vim tro­fe­ji­ma. Ove go­di­ne na sje­ve­ru BiH, pr­ve sed­mi­ce pro­lje­ća od­li­ko­va­le su se ve­li­kim i na­glim vre­men­skim pro­mje­na­ma. Krat­ki pe­ri­o­di sun­ča­nih i to­plih da­na, sa tem­pe­ra­tu­rom do 27 (!) ste­pe­ni, smje­nji­va­li su se sa na­le­ti­ma na­glog za­hla­đe­nja i gu­stog sni­je­ga, a slič­no je osci­li­rao i moj en­tu­zi­ja­zam. Već na pr­vi dan no­ve se­zo­ne go­rio sam na sun­cu i u že­lji da ostva­rim pr­vi ovo­go­di­šnji ulov. Na­ža­lost, bez­u­spje­šno. Ve­dro ne­bo, ja­ko sun­ce i bi­stra je­zer­ska vo­da mu­ti­li su mo­je pla­no­ve. Ali na­rod­na mu­drost ka­že – pr­ve va­ra­li­ce se u vo­du (sa­mo) ba­ca­ju, ta­ko da ću o nji­ma, vje­ru­jem, vi­še pi­sa­ti ne­ki na­red­ni put, jer oče­ku­jem da se ti no­vi­te­ti ko­je sam te­sti­rao tek po­ka­žu u pu­nom sja­ju.

U NA­RED­NA DVA DA­NA se­zo­na je za me­ne na­po­kon za­po­če­la ona­ko ka­ko svi pri­želj­ku­je­mo – sa 14 ulo­vlje­nih štu­ka u ra­spo­nu od 50 cm do 80 cm (ko­je sam sve vra­tio, kao što či­nim uvi­jek i svu­da). Iz­o­sta­la je sa­mo ona ka­pi­tal­na pa da po­če­tak se­zo­ne mo­gu da oka­rak­te­ri­šem ide­al­nim. Glav­ni »ak­te­ri« i ovog pu­ta su bi­li če­ter­bej­ti – va­ra­li­ce iz­vor­no po­te­kle iz ba­so­lo­va, a sve vi­še ši­rom Evro­pe za­stu­plje­ne u ri­bo­lo­vu štu­ke. Re­kli bi­smo, sa­svim oprav­da­no. O lo­vu štu­ke če­ter­bej­ti­ma sam pi­sao u Ri­bo­lo­vu br. 518 (u ok­to­bru 2020), ob­ja­šnja­va­ju­ći ta­da osnov nji­ho­vog ra­da i va­ri­jan­te kom­bi­na­ci­ja sa si­li­kon­skim na­stav­ci­ma, tzv. trej­le­ri­ma, ko­je sam to­kom je­se­ni ko­ri­stio. Mo­ram pri­zna­ti da sam ta­da sli­je­dio pre­po­ru­ke is­ku­snih ba­so­lo­va­ca pri­li­kom iz­bo­ra i spa­ri­va­nja če­ter­bej­ta i si­li­kon­skog na­stav­ka. Na­gla­sak sam sta­vljao na do­bro uskla­đe­ne vi­bra­ci­je me­tal­ne plo­či­ce na vr­hu džig-gla­ve i one ko­ju pro­iz­vo­di rep »trej­le­ra« (si­li­kon­ske va­ra­li­ce do­da­te na jed­no­kra­ku udi­cu ori­gi­nal­no skri­ve­nu u suk­nji­ci od gu­me­nih tra­či­ca). Ta­da pre­po­ru­če­ne kom­bi­na­ci­je, opi­sa­ne kao one ko­je »mi­re« vi­bra­ci­je, za­i­sta su ostva­ri­va­le svo­ju pri­mar­nu svr­hu i u lo­vu na štu­ku. Me­đu­tim, ovog pu­ta sam od­lu­čio da idem ko­rak da­lje i za­đem u po­lje ko­je mno­gi ba­so­lov­ci iz­bje­ga­va­ju, te da pro­bam ka­kve će re­zul­ta­te da­ti pot­pu­no dru­ga­či­ji pri­stup, tj. iz­ra­zi­ti ne­sklad vi­bra­ci­ja.

NA­I­ME, ŽE­LIO SAM DA U NE­STA­BIL­NIM vre­men­skim pri­li­ka­ma štu­ka­ma uz če­ter­bej­te po­nu­dim do­volj­no iza­zo­van za­lo­gaj, ko­ji će im dje­lo­va­ti kao ne­što za či­me se is­pla­ti ju­ri­ti, sa upa­dlji­vo iz­ra­že­nom si­lu­e­tom i na­gla­še­nim ra­dom u vo­di. I ovog pu­ta iz­bor je pao na iz­vr­sne Ke­i­tech si­li­kon­ce, ali ne na Easy Shi­ne­re du­ge do 12,5 cm, ko­je sam ra­ni­je ko­ri­stio, već ne­što ga­ba­rit­ni­ji – Fat Swing Im­pact u ve­li­či­na­ma od 12 do 14,5 cm (4,8 do 5,8 in­ča). Od­nos ve­li­či­ne na­ve­de­nih mo­de­la naj­bo­lje će ilu­stro­va­ti fo­to­gra­fi­ja na ko­joj mo­že­te upo­re­di­ti nji­ho­ve pro­fi­le i ve­li­či­ne re­po­va. Sva­ki od njih ostva­ru­je bit­no dru­ga­či­ju ak­ci­ju u vo­di, a ja sam ovog pu­ta ko­ri­stio one sa naj­i­zra­že­ni­jom. Če­ter­bej­te ko­je sam ba­cao usu­đu­jem se već na­zva­ti zlat­nim stan­dar­dom – Z-Man Pro­ject Z, sa tzv. an­ti­trav­nom (eng. »we­e­dless«) za­šti­tom i Pic­cas­so Lu­res Schock Bla­de, u te­ži­na­ma od 10,5 g i 14 g (3/8 i 1/4 oz), sa udi­ca­ma ve­li­či­na 5/0 i 6/0... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 531-)