Tri u jedan!

Ri­bo­lov­ci koji su se opre­de­li­li za mo­der­ne va­ri­jan­te du­bin­skog pe­ca­nja sve če­šće se od­lu­ču­ju da na­ba­ve bar je­dan štap uz ko­ji se do­bi­ja­ju vr­ho­vi raz­li­či­te sna­ge, a ne­ka­da i ak­ci­je, pa i vr­ste. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam je­dan od naj­in­te­re­sant­ni­jih mo­de­la tog ti­pa ko­ji se tre­nut­no mo­gu na­ći na evrop­skom tr­ži­štu

Ovaj dvo­de­lac en­gle­ske rob­ne mar­ke Ko­rum – mo­del »bar­bel-spe­ci­a­list« ti­pa, da­kle na­me­njen  ci­lja­nom lo­vu krup­ne mre­ne (eng. »bar­bel«) i ša­ra­na ra­znih ve­li­či­na, na re­ka­ma od­no­sno sta­ja­ćim vo­da­ma – su­štin­ski je no­vi­tet, tj. ko­rak da­lje u raz­vo­ju vr­ste šta­po­va za du­bin­ski ri­bo­lov ko­joj pri­pa­da. Kao što nje­go­vo ime uka­zu­je, je­din­stven je po to­me što ima čak tri gor­nja de­la (Tri­ple Tip) raz­li­či­te sna­ge, što ga či­ni jed­na­ko pri­men­lji­vim u vr­lo ši­ro­kom spek­tru si­tu­a­ci­ja, prak­tič­no kao da ima­mo tri šta­pa jed­na­kog kva­li­te­ta, uz dru­ga­či­je ka­rak­te­ri­sti­ke. A da bi bi­lo ja­sni­je šta je u to­me to­li­ko do­bro, mo­ra­mo se vra­ti­ti ma­lo una­zad i ob­ja­sni­ti ka­ko su se šta­po­vi ovog ti­pa raz­vi­ja­li.

PR­VI SPE­CI­JA­LI­STIČ­KI ŠTA­PO­VI za lov mre­ne po­ti­ču sa bri­tan­skog ostr­va i bi­li su kla­sič­ni dvo­del­ni pa­ra­bo­li­ci, kao i šta­po­vi za ša­ran­ski ri­bo­lov, ali sa ma­njom sna­gom, tj. kri­vom sa­vi­ja­nja (u ra­spo­nu od 1,5 do 2,2 lb). Vre­me­nom su ne­ke ve­li­ke fir­me do­šle na ide­ju da pro­ba­ju da uz do­nji deo šta­pa (onaj na ko­me su ru­ko­hvat i dr­žač ma­ši­ni­ce) ne is­po­ru­ču­ju sa­mo je­dan stan­dard­ni šu­plji vrh, već dva, ali raz­li­či­te sna­ge. Ta­kve vr­ho­ve en­gle­ski pro­iz­vo­đa­či zo­vu »ej­von« (reč kelt­skog po­re­kla, sa zna­če­njem »re­ka«, ko­ju u svom ime­nu ima vi­še vo­do­to­ka u En­gle­skoj; pr­vi mo­de­li šta­po­va sa tom od­red­ni­com u na­zi­vu ve­ro­vat­no su je do­bi­li po Ej­vo­nu (Avon) u Hemp­ši­ru, a plov­ci po isto­i­me­noj re­ci u Bri­sto­lu, prim. ur.), a naj­če­šće su pra­vlje­ni ta­ko da se u kom­ple­tu is­po­ru­ču­ju po je­dan od 1,5 i 2 lb ili 1,75 i 2,2 od­no­sno 2,25 lb. Ta­ko su ri­bo­lov­ci mo­gli da oda­be­ru onaj gor­nji seg­ment ko­ji bi vi­še od­go­va­rao kon­kret­nim uslo­vi­ma, od­no­sno sna­zi to­ka i te­ži­ni olo­va, hra­ni­li­ce ili si­ste­ma sa ote­ža­njem i PVA »pa­ke­ti­ćem«, tj. prak­tič­no su ima­li dva šta­pa po ce­ni ne­što ve­ćoj od one ko­ju bi pla­ti­li za je­dan.

NA­RAV­NO, KA­DA SE VI­DE­LO da tr­ži­šte do­bro re­a­gu­je, ni­je pro­šlo mno­go pre ne­go što se ne­ko se­tio da ume­sto dva »ej­von« vr­ha uz štap is­po­ru­ču­je je­dan gor­nji deo »ej­von« ti­pa i je­dan tzv. kvi­ver­tip, tj. seg­ment ko­ji se za­vr­ša­va ose­tlji­vim »fi­der vr­hom«, sa ve­li­kim bro­jem gu­sto ras­po­re­đe­nih ma­lih vo­đi­ca. Ta­ko su ri­bo­lov­ci sa­da prak­tič­no ima­li štap ko­jim su te­o­ret­ski mo­gli lo­vi­ti ne sa­mo ute­zi­ma vr­lo raz­li­či­tih te­ži­na i na te­re­ni­ma bit­no dru­ga­či­jih ka­rak­te­ri­sti­ka, već i raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma – na fi­der i mo­der­ni du­bin­ski (ša­ran­džij­ski) na­čin, bu­du­ći da su ima­li mo­guć­nost bi­ra­nja ak­ci­je šta­pa ne sa­mo po kri­te­ri­ju­mu sna­ge, već i po osno­vu ose­tlji­vo­sti vr­ha.

BR­ZO SE PO­KA­ZA­LO DA pr­ve se­ri­je šta­po­va sa raz­li­či­tim vr­ho­vi­ma – bi­lo da su oba »ej­von« ti­pa ili da je je­dan ta­kav, a dru­gi »kvi­ver« – ni­su sa­vr­še­ne. Na­i­me, ne­ret­ko se de­ša­va­lo da je­dan gor­nji seg­ment bu­de bo­lje uklo­pljen sa do­njim de­lom, tj. da je sa njim sa­vi­ja­nje i po­na­ša­nje ce­log šta­pa pod op­te­re­će­njem (pri za­ba­ci­va­nju, od­no­sno bor­bi sa ri­bom) pra­vil­no i rav­no­mer­no, dok sa dru­gim vr­šnim de­lom to ni­je slu­čaj (ap­so­lut­no ide­al­no bi se, na­rav­no, sa­vi­jao sa­mo do­bro na­pra­vljen jed­no­del­ni štap, na kom ne­ma ni­jed­nog spo­ja ko­ji ga ukru­ću­je, ali zbog ve­li­ke tran­sport­ne du­ži­ne jed­no­del­ci od pre­ko 2 m ne po­sto­je). Usled te ne­u­jed­na­če­no­sti u ak­ci­ji »dvo­vr­šnih« šta­po­va pr­vih ge­ne­ra­ci­ja, mno­gi ni­su ni raz­mi­šlja­li o nji­ma, već su osta­ja­li pri kla­sič­nim »bar­bel« (»mre­na­ro­škim«) dvo­del­ci­ma sa sa­mo jed­nim vr­hom. Me­đu­tim, na­kon ne­ko­li­ko go­di­na su kon­struk­to­ri na­šli na­či­ne da pro­blem ne­us­kla­đe­no­sti vr­ho­va u ve­li­koj me­ri ot­klo­ne upo­tre­bom no­vih ma­te­ri­ja­la i ne­što pro­me­nje­nom kon­struk­ci­jom, pa su po­če­li da se sve če­šće po­ja­vlju­ju šta­po­vi či­ja su oba gor­nja de­la či­ni­la ho­mo­ge­nu ce­li­nu sa do­njim, a kod Ko­rum Tri­logy Tri­ple Ti­pa, ko­ji ću vam u na­stav­ku ovog tek­sta ukrat­ko pred­sta­vi­ti, ta­kav je slu­čaj sa sva tri gor­nja seg­men­ta... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 525-)