Izazov na pola vode

Što su tem­pe­ra­tu­re vo­de ni­že, a mrest bli­ži, pol­no zre­le štu­ke po­sta­ju sve ma­nje ras­po­lo­že­ne za jur­nja­vu za ple­nom, pa ih sve ma­nje za­ni­ma­ju va­ra­li­ce. Za­to je ovo pra­vo vre­me za lov te gra­blji­ve vr­ste sta­tič­nim teh­ni­ka­ma, na pri­rod­ne mam­ce, tj. na ke­de­re. Ovog pu­ta do­no­si­mo za­ni­mlji­vo is­ku­stvo o lo­vu na plo­vak na bi­strim i du­bo­kim sta­ja­ćim vo­da­ma

Skra­će­nje da­na, sve vi­še oblač­nih in­ter­va­la, pad tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de, ma­gle i du­ge sen­ke zna­ci su da je­sen sve vi­še od­mi­če i da smo prak­tič­no usred naj­bo­ljeg de­la go­di­ne za lov štu­ke. Nje ima u prak­tič­no svim na­šim sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma, a i u do­njim de­lo­vi­ma te­ku­ći­ca mren­skog ti­pa, ali joj ipak naj­vi­še od­go­va­ra­ju ba­re, ka­na­li, mr­tva­je, ku­bi­ci i šljun­ka­re, tj. ta­kva ži­vot­na sre­di­na u ko­joj ne mo­ra da tro­ši mno­go ener­gi­je a ima do­sta za­klo­na iz ko­jih mo­že da vre­ba plen.

Ja ži­vim u bli­zi­ni ušća Dri­ne u Sa­vu, tj. na pod­ruč­ju na kom je va­đe­nje šljun­ka jed­na od bit­nih pri­vred­nih gra­na, pa od Ba­do­vi­na­ca do ušća Dri­ne u me­stu Cr­na Ba­ra ima mno­go na­pu­šte­nih šljun­ka­ra, tj. sta­rih ko­po­va, od ko­jih mno­gi do­bi­ja­ju vo­du pre­ko ce­le go­di­ne pod­zem­nim pu­tem, a ka­da Dri­na na­ra­ste i spo­ji se s nji­ma – na­pu­ne se i ri­bom. Šljun­ka­re se raz­li­ku­ju po ve­li­či­ni, ali na­li­ku­ju jed­na dru­goj po struk­tu­ri: du­bo­ke su pro­seč­no 5 m, u raz­li­vi­ma po obo­di­ma ima ve­ge­ta­ci­je, a vr­lo če­sto obo­re­nih de­ba­la i pa­nje­va, dok na dnu po­sto­je broj­ne ma­le ru­pe, tzv. se­ge­ti, ko­je na­sta­ju ka­da ka­ši­ka ba­ge­ra za­đe ma­lo du­blje u pod­lo­gu. Vo­da u šljun­ka­ra­ma je tir­ki­zne bo­je, tj. iz­u­zet­no pro­vid­na i bi­stra čak i u to­plom de­lu go­di­ne, a po­go­to­vo sa­da, ka­da je hlad­na i ne­ma ve­ge­ta­ci­je i plank­to­na ko­ji bi je mu­ti­li. Iako u mno­gi­ma od njih ima do­sta ri­be, po­go­to­vo štu­ke, ri­bo­lov ni­je lak.baš zbog iz­u­zet­no do­bre vi­dlji­vo­sti, ali se trud is­pla­ti jer su ri­be iz či­ste i ki­se­o­ni­kom bo­ga­te vo­de vr­lo ja­ke i bor­be­ne.

ŠTU­KU VR­LO ČE­STO pe­cam sa Dra­go­sla­vom Jev­ti­ćem Ci­le­tom, vr­snim lov­cem na tu gra­blji­vi­cu, ko­ji do­nji tok Dri­ne i vo­de u nje­nom pri­o­ba­lju po­zna­je kao svo­je dvo­ri­šte. Go­di­na­ma ci­lja­no lo­ve­ći štu­ku, utvr­di­li smo da iz­bor si­ste­ma i tak­ti­ke tre­ba pri­la­go­đa­va­ti kon­fi­gu­ra­ci­ji te­re­na na ko­me se pe­ca, ali i do­bu go­di­ne. U ovo vre­me, na šljun­ka­ra­ma, na­ro­či­to je ak­tu­e­lan lov na ke­de­ra, a mi naj­če­šće pe­ca­mo na ba­bu­ške du­ge oko 7 cm. Ba­bu­ška je ve­o­ma za­hva­lan ke­der jer du­go mo­že da se ču­va u kuć­nim uslo­vi­ma (u bu­ri­ći­ma ili pla­stič­nim ko­ri­ti­ma), a na udi­ci vr­lo du­go osta­je ži­vah­na (»Pra­vil­ni­kom o na­či­nu, ala­ti­ma i sred­stvi­ma... ko­ji­ma se oba­vlja re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov« još od 2009. go­di­ne za­bra­nje­no je na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je za ma­mac ko­ri­sti­ti ži­ve je­din­ke svih aloh­to­nih vr­sta ri­ba, uklju­ču­ju­ći i ba­bu­šku, ali ne­ma po­da­ta­ka da je taj pro­pis ika­da pri­me­njen, tj. da je zbog to­ga ijed­nom ri­bo­lov­cu na­pi­sa­na pri­ja­va – prim. ur.).

U NO­VI­JE VRE­ME NA­STA­LE ŠLJUN­KA­RE, ko­je još ne­ma­ju iz­ra­slu ve­ge­ta­ci­ju, a ima­ju stal­nu ve­zu sa Dri­nom, mo­gu bi­ti vr­lo pro­duk­tiv­ne i za­ni­mlji­ve za pe­ca­nje, jer se u nji­ma štu­ke kri­ju po se­ge­ti­ma i ve­ćim ru­pa­ma na dnu, iz ko­jih gle­da­ju ka po­vr­ši­ni i če­ka­ju da im se neo­pre­zne ri­bi­ce pri­bli­že. Iako sam lju­bi­telj usi­dre­ne »ba­le­ri­ne«, ka­da je vo­da iz­ra­zi­to bi­stra na du­bo­kim re­vi­ri­ma ra­di­je ko­ri­stim slo­bod­nu »ba­le­ri­nu«. Du­bi­nu po­de­sim ta­ko da ke­der bu­de ot­pri­li­ke »na po­la vo­de« (tj. u sred­njem slo­ju) ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 520-)