Mirenje različitih vibracija

Če­ter­bej­ti su u Evro­pu sti­gli još pre de­se­tak go­di­na, na­kon što su u SAD po­sta­li jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih va­ra­li­ca za lov ba­sa. Br­zo se po­ka­za­lo da i na na­šem kon­ti­nen­tu, isto kao i na ame­rič­kom, da­ju od­lič­ne re­zul­ta­te i u lo­vu štu­ke, ali još uvek ima mno­go onih ko­ji su ne­po­ver­lji­vi pre­ma ovom jed­no­stav­nom dži­gu sa suk­nji­com i me­tal­nom plo­či­com is­pred ote­ža­nja

 Če­ter­bejt (eng. »chat­ter­ba­it«) je­ste va­ra­li­ca ko­ja svo­jim neo­bič­nim iz­gle­dom me­đu evrop­skim ri­bo­lov­ci­ma iza­zi­va od­re­đe­nu do­zu skep­se, iako već go­di­na­ma uži­va po­vje­re­nje na­ših ame­rič­kih ko­le­ga, i to pre­vas­hod­no onih ko­ji lo­ve ba­sa. Is­ku­stvo ame­rič­kih ba­so­lo­va­ca u lo­vu če­ter­bej­ti­ma re­zul­ti­ra­lo je za njih spo­red­nim, ali za mno­ge na­še i evrop­ske ri­bo­lov­ce že­lje­nim – če­stim ulo­vi­ma štu­ke.

ČE­TER­BEJT JE U OSNO­VI va­ra­li­ca jed­no­stav­ne pri­mje­ne, ko­ja se vo­di uglav­nom rav­no­mjer­nim po­vla­če­njem. Sa­sto­ji se od džig-gla­ve sa si­li­kon­skom suk­nji­com i me­tal­nom plo­či­com (na pred­njem kra­ju), ko­ja pro­iz­vo­di sna­žnu vi­bra­ci­ju i zvuk u vo­di. Dru­gi va­žan seg­ment če­ter­bej­ta je do­da­tak – ta­ko­zva­ni trej­ler, ko­jim se po­sti­že do­dat­na ra­zno­li­kost u pre­zen­ta­ci­ji; svi po­bro­ja­ni ele­men­ti za­jed­no omo­gu­ća­va­ju nam da se pri­la­go­đa­va­mo raz­li­či­tim uslo­vi­ma na vo­di i ras­po­lo­že­nju ri­be.

U že­lji da is­tra­žim ide­ju o ci­lja­nom lo­vu štu­ke na če­ter­bej­te, po­ku­po­vao sam raz­li­či­te mo­de­le, kre­nuv­ši od onih sa već do­bro ute­me­lje­nom re­pu­ta­ci­jom. Po­čeo sam od ame­rič­kog pro­iz­vo­đa­ča Z-Man, ko­ji se sma­tra pi­o­ni­rom u iz­ra­di ove vr­ste va­ra­li­ca. Od­mah uz njih na­ba­vljao sam i če­ter­bej­te fir­me Pi­cas­so Lu­res, ve­o­ma hva­lje­ne me­đu ame­rič­kim ri­bo­lov­ci­ma. Nji­ma se pri­dru­žio i je­dan sta­ri­ji mo­del rob­ne mar­ke Sa­va­ge Ge­ar – Crazy Bla­de, ko­ji se već ne­ko vri­je­me na­la­zio u mom po­sje­du a da za­pra­vo ni­ka­da ni­je do­bio pra­vu pri­li­ku.

Upo­re­do sa tim opre­mao sam se raz­li­či­tim vr­sta­ma si­li­kon­skih trej­le­ra, po­čev­ši od tzv. ne­ak­tiv­nih (eng. »no-ac­tion«), pa sve do mo­de­la iz­ra­že­ni­je rep­ne ak­ci­je. U pr­vom re­du od­lu­čio sam se za si­li­kon­ce ja­pan­skog pro­iz­vo­đa­ča Ke­i­tech, po mom is­ku­stvu ve­o­ma lov­ne i ka­da se sa­mo­stal­no pre­zen­tu­ju, te za mo­de­le iz Z-Man i Gary Yama­mo­to asor­ti­ma­na, spe­ci­jal­no di­zaj­ni­ra­ne za ovu na­mje­nu. Iz­bor ve­li­či­ne trej­le­ra uslo­vljen je ve­li­či­na­ma udi­ce, ko­ja se na mo­jim če­ter­bej­ti­ma na­mi­je­nje­nim štu­ka­ma kre­će u ra­spo­nu od 4/0 do 6/0, što za njih naj­pri­klad­ni­jim či­ni trej­le­re du­ži­ne od 10 do 14 cm. Na tr­ži­štu su pri­sut­ni i če­ter­bej­ti u »mi­ni« i »mi­kro« ve­li­či­na­ma, za ko­je ni­je po­treb­no po­seb­no ob­ja­šnja­va­ti da ni­su to­li­ko pri­klad­ni za štu­ku ko­li­ko za dru­ge, ma­nje vr­ste pre­da­to­ra.

TA­KO OPRE­MLJEN, KRA­JEM SEP­TEM­BRA za­pu­tio sam se na sta­ri tok ri­je­ke Cr­na­je (u Hr­vat­skoj), vo­du ko­jom ga­zdu­je Rib­nja­čar­stvo Kon­ča­ni­ca. Dan je bio umje­re­no obla­čan i to­pao, a vo­da tek na ne­kim po­zi­ci­ja­ma du­blja od 1 m bi­la je pri­lič­no mut­na. S ob­zi­rom na to da sam u pret­hod­nom pe­ri­o­du vi­še pu­ta mo­rao od­ga­đa­ti iz­la­zak na vo­du, od­lu­čio sam da ri­bo­lov ipak za­poč­nem sta­rim fa­vo­ri­ti­ma, za ko­je sam vje­ro­vao da će mi br­zo do­ni­je­ti ulov. U na­red­nih sat vre­me­na bio sam po­sma­trač broj­nih di­vljih na­pa­da štu­ke svu­da oko me­ne, gle­da­ju­ći u ne­vje­ri­ci ka­ko štu­ka do­sljed­no ig­no­ri­še mo­je po­vr­šin­ce i spi­ner­bej­to­ve. I ta­ko je bi­lo sve dok se po­vr­ši­na vo­de ni­je pre­tvo­ri­la u mir­no ogle­da­lo. Ka­ko to obič­no bi­va, tek on­da sam se od­va­žio okre­nu­ti se neo­bič­nim no­vaj­li­ja­ma u mo­jim ku­ti­ja­ma.

RI­BO­LOV ČE­TER­BEJ­TI­MA ZA­PO­ČEO sam mo­de­li­ma u tzv. šok-far­ba­ma (dre­ča­vim), ali sa trej­le­ri­ma ma­njih di­men­zi­ja, vje­ru­ju­ći da će u da­tim okol­no­sti­ma oni bi­ti lak­še uoč­lji­vi i još uvi­jek pri­hva­tlji­vi za­lo­ga­ji već si­tim štu­ka­ma. Če­ter­bejt se pri­lič­no do­bro za­ba­cu­je i ja sam s la­ko­ćom po­ga­đao go­to­vo sve po­zi­ci­je na ko­ji­ma sam oče­ki­vao skri­ve­nog pre­da­to­ra. Sa­da sam pre­tra­ži­vao du­blji sloj vo­de, ko­ri­ste­ći »ne­ak­tiv­ne« trej­le­re, kao što su Ke­i­tech Shad Im­pact i Yama­mo­to Za­ko, ko­ji zbog svo­je sla­bi­je ak­ci­je ne­ma­ju ten­den­ci­ju da če­ter­bejt po­di­žu pre­ma po­vr­ši­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 518-)