Mnogo snage i poneki kompromis

Du­bin­ski ri­bo­lov krup­nih ci­pri­ni­da uz upo­tre­bu hra­ni­li­ca mo­guć je naj­ja­čim fi­der šta­po­vi­ma i ma­ši­ni­ca­ma. Ali za naj­ve­će iza­zo­ve po­sto­ji ne­što dru­ga­či­ji pri­stup i nje­mu pri­me­re­ni pri­bor. Iz tek­sta ko­ji sle­di sa­zna­će­te za­što su spe­ci­ja­li­stič­kom ri­bo­lo­vu na­me­nje­ni šta­po­vi i če­kr­ci sve tra­že­ni­ji ši­rom Evro­pe i u če­mu su nji­ho­ve glav­ne pred­no­sti

U jed­nom od pret­hod­nih bro­je­va Ri­bo­lo­va, ob­ja­šnja­va­ju­ći kon­cept u Evro­pi sve po­pu­lar­ni­jeg spe­ci­ja­li­stič­kog ri­bo­lo­va, na­veo sam da je nje­go­va osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka te­žnja da se ci­lja­no lo­ve krup­ne je­din­ke oda­bra­ne  ri­blje vr­ste (ili vr­sta). A da bi to bi­lo mo­gu­će, osim zna­nja o po­god­nom me­stu, na kom ta­kvih ri­ba uop­šte ima, i iz­bo­ra stra­te­gi­je i tak­ti­ke ko­je će nam omo­gu­ći­ti da hva­ta­mo ve­li­ke ko­ma­de, tre­ba nam i od­go­va­ra­ju­ći pri­bor. Ovog pu­ta bi­će re­či o šta­po­vi­ma i ma­ši­ni­ca­ma po­god­nim za jed­nu od naj­ra­ši­re­ni­jih va­ri­jan­ti spe­ci­ja­li­stič­kog pe­ca­nja.

ŠTA­PO­VI SA OZNA­KOM »Spe­ci­a­list« mo­gu bi­ti kon­stru­i­sa­ni i na­pra­vlje­ni za lov od­re­đe­nom teh­ni­kom ili za lov kon­kret­ne vr­ste (so­ma, ba­sa, ša­ra­na, mre­ne, pa­strm­ke, štu­ke...), a ovog pu­ta fo­ku­si­ra­će­mo se sa­mo na spe­ci­ja­li­stič­ke šta­po­ve za ri­bo­lov mre­ne i ša­ra­na du­bin­skim me­to­dom, uz upo­tre­bu hra­ni­li­ce. To su šta­po­vi sna­ge (tj. kri­ve sa­vi­ja­nja, en­gle­ski »test cur­ve« skra­će­no t.c.) do 2,25 lb, ko­ji kod mno­gih pro­iz­vo­đa­ča no­se ozna­ku »bar­bel rods« (»šta­po­vi za mre­nu«, eng.), iako su od­lič­ni i za ri­bo­lov ša­ra­na, iz­u­zme li se ci­lja­no pe­ca­nje ka­pi­ta­la­ca, za ko­je su na­me­nje­ni ša­ran­ski pa­ra­bo­li­ci kri­ve sa­vi­ja­nja 3 lb i vi­še. 

Šta­po­vi za mre­nu (i ša­ra­na) po­ti­ču iz En­gle­ske, zbog če­ga je u svet­skim okvi­ri­ma pri­hva­će­no da im se du­ži­na sko­ro uvek iz­ra­ža­va u sto­pa­ma (1 sto­pa = 30,5 cm), a sna­ga pre­ko kri­ve sa­vi­ja­nja, ko­ja po­ka­zu­je ko­li­ka je te­ži­na u fun­ta­ma (skra­će­no lb; 1 lb = 454 g) po­treb­na da bi se vrh šta­pa po­sta­vlje­nog pa­ra­lel­no sa pod­lo­gom sa­vio pod uglom od 90 ste­pe­ni u od­no­su na ru­ko­hvat. Iole kva­li­tet­ni­ji šta­po­vi ovog ti­pa iz­ra­đe­ni su od kar­bon­skih vla­ka­na, a uglav­nom su dvo­del­ni (ma­li broj mo­de­la do­stu­pan je u tro­del­noj iz­ved­bi). Ve­će fir­me šta­po­ve ove na­me­ne u po­nu­di ima­ju (kao i sve osta­le) u tri kla­se kva­li­te­ta (od­no­sno ce­ne) – po­čet­noj (eng. »en­try«), sred­njoj (»me­di­um«) i vr­hun­skoj (»top«, »pro« i sl.). O ra­spo­nu ce­na ne mo­že se go­vo­ri­ti sa ap­so­lut­nom pre­ci­zno­šću, ali gru­bo re­če­no tre­nut­no šta­po­vi ovog ti­pa iz naj­jef­ti­ni­je kla­se ko­šta­ju na za­pad­no­e­vrop­skom tr­ži­štu od 50 do 70 evra, oni sred­njeg ran­ga pro­da­ju se za 70 do 150 evra, dok za naj­kva­li­tet­ni­je tre­ba iz­dvo­ji­ti pre­ko 150 e. Raz­li­ka u kva­li­te­tu i ce­ni je pre sve­ga od­re­đe­na vr­stom upo­tre­blje­nog kar­bo­na, ka­rak­te­ri­sti­ka­ma šta­pa (du­ži­nom i sna­gom), te ugra­đe­nom opre­mom (vo­đi­ca­ma, dr­ža­čem ma­ši­ni­ce, ru­ko­hva­tom, za­vr­šnom »ka­pom«...) i pe­dant­no­šću za­vr­šne ob­ra­de.

SPE­CI­JA­LI­STIČ­KI ŠTA­PO­VI ZA ša­ra­na i mre­nu ima­ju je­dan do­nji deo, a kad je o gor­njem de­lu reč, mo­gu se sre­sti tri re­še­nja: štap ima a) je­dan gor­nji deo, ce­lom du­ži­nom od šu­pljeg ma­te­ri­ja­la i iz jed­nog ko­ma­da – En­gle­zi ta­kve vr­ho­ve zo­vu »ej­von« (»avon«, po jed­noj od naj­po­pu­lar­ni­jih re­ka na Ostr­vu); b) dva gor­nja de­la »ej­von« ti­pa, iste du­ži­ne, ali raz­li­či­te sna­ge –  ta­kvi šta­po­vi po pra­vi­lu se ozna­ča­va­ju kao »tvin tips« (»twin tips« – vr­ho­vi bli­zan­ci); c) dva gor­nja de­la, od ko­jih je je­dan »ej­von« ti­pa, dok dru­gi ima dva seg­men­ta, pri če­mu je do­nji šu­palj i na­pra­vljen ta­ko da se u nje­ga uti­ču iz­men­lji­vi pu­ni vr­ho­vi (kao kod fi­der i kvi­ver šta­po­va), ko­ji se ta­ko­đe do­bi­ja­ju u kom­ple­tu. Naj­če­šće du­ži­ne svih po­me­nu­tih šta­po­va spe­ci­ja­list ti­pa su oko 3,3 i 3,6 m (11 od­no­sno 12 sto­pa, eng. »fe­et«), a re­đe oko 3,9 m (13 sto­pa).

Sna­ga ovih šta­po­va se kre­će u ra­spo­nu od 1,25 lb do 2,25 lb. Naj­sla­bi­ji, od 1,25 lb, vr­lo su fi­ni i na­me­nje­ni za lov ma­njih ci­pri­ni­da (de­ve­ri­ke, li­nja­ka, kle­na...), pr­ven­stve­no na sta­ja­ćim vo­da­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 517-)