Mesni koktel za ploticu

Jed­na od naj­ve­ćih pro­me­na ri­bljeg fon­da u do­njem to­ku Sa­ve u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na ogle­da se u sve ve­ćoj broj­no­sti plo­ti­ce i u po­ve­ća­nju nje­ne pro­seč­ne lov­ne ve­li­či­ne. Po­pu­la­ci­ja ove atrak­tiv­ne ri­be to­li­ka je da znal­ci sve če­šće od­lu­ču­ju da ci­lja­no lo­ve baš nju, što se uz pra­vi­lan pri­stup mo­že i te ­ka­ko is­pla­ti­ti

Kra­jem le­ta i po­čet­kom je­se­ni mo­ja omi­lje­na re­ka, Sa­va, do­bi­ja spe­ci­fič­nu ze­le­nu bo­ju, ko­ju uglav­nom ima u krat­kom pe­ri­o­du ka­da bu­de ma­nje pa­da­vi­na. Ka­ko ta­da iz­gle­dom pod­se­ća na ne­ke do­sta br­že re­ke, kao što su Dri­na i Lim, naj­vi­še vo­lim da na njoj bo­ra­vim ka­da je baš ta­kva. Ali ta le­po­ta ne pri­vla­či sa­mo nas ri­bo­lov­ce, već i na­u­ti­ča­re i dru­ge lju­bi­te­lje spor­to­va na vo­di, pa je u grad­skoj zo­ni go­to­vo ne­mo­gu­će pe­ca­ti. Ka­da od­lu­čim da pe­cam iz čam­ca, on­da obič­no odem od nje znat­no uz­vod­ni­je, gde je kon­cen­tra­ci­ja plo­vi­la ma­nja.

PRET­HOD­NE SED­MI­CE LO­VIO sam na taj na­čin u dva na­vra­ta po par sa­ti, oba pu­ta ve­o­ma uspe­šno. Sa­da se ja­vlja­ju sve vr­ste ma­njih sav­skih ci­pri­ni­da, od de­ve­ri­ke, pre­ko ba­bu­ške, no­sa­re i plo­ti­ce, do sko­ba­lja. Me­ni je od svih tih ri­ba već go­di­na­ma za pe­ca­nje da­le­ko naj­a­trak­tiv­ni­ja plo­ti­ca, po­go­to­vo sto­ga što je iz se­zo­ne u se­zo­nu sve krup­ni­ja. Za­to sam još jed­nom re­šio da pro­bam da lo­vim upra­vo nju.

Ča­mac sam u ta dva iz­la­ska usi­drio pe­de­se­tak me­ta­ra od oba­le, na po­zi­ci­ji gde je du­bi­na iz­no­si­la oko 5,5 m, a dno je re­la­tiv­no rav­no. Ko­ri­stio sam bo­lo­njez od 6 m, na kom je naj­če­šće bio plo­vak no­si­vo­sti 5 g, ali sam oba pu­ta plov­ke i si­ste­me u ne­ko­li­ko na­vra­ta me­njao to­kom pe­ca­nja, tra­že­ći naj­bo­lje re­še­nje. U star­tu, ka­da po­či­njem sa ini­ci­jal­nim hra­nje­njem, čak i na pre­ko 50 m od oba­le oku­pe se ke­de­ri, pa ma­li plov­ci od 3-4 g ni­su od ko­ri­sti, već tre­ba ići na one ve­će no­si­vo­sti, od 5-6 g, ko­ji mno­go br­že »pro­bi­ju« po­vr­šin­ski sloj vo­de, tj. pro­le­te kroz zo­nu u ko­joj bo­ra­vi ve­li­ki broj do­sad­nih ka­u­gle­ra. Ali mo­ram da pri­znam da su tr­za­ji ri­be bi­li bo­lje uoč­lji­vi na ma­njim plov­ci­ma, po­go­to­vo on­da ka­da bi is­pod njih bio si­stem sa dve gru­pa­ci­je olo­va.

PLO­TI­CU SAM LO­VIO SI­STE­MOM ko­ji ina­če ko­ri­stim za de­ve­ri­ku, pa sam npr. na plo­vak od 5 g sta­vljao su­zu od 4 g, ko­ju bih »ušto­po­vao« sa par ma­lih dra­mli­ja, i on­da bih na ne­kih 50 cm is­pod njih sta­vio još dve ma­le dra­mli­je iz­nad du­ple vr­ti­li­ce ve­li­či­ne 20. Ova­kav si­stem ko­ri­stim po­što se plo­ti­ca če­sto »di­že«, tj. ume da uzi­ma ma­mac i u slo­ju vo­de iz­nad dna. Ta­da ona po­di­že sa­mo one po­sled­nje dve ma­le dra­mli­je, a ne ce­lo ote­ža­nje, i ne is­pu­šta ma­mac, dok ja na plov­ku imam in­di­ka­ci­ju po to­me što još po­la an­te­ne (do ta­da po­to­plje­no) iz­vi­ri iz vo­de. Ka­da je ce­lo ote­ža­nje u jed­noj tač­ki, če­sto se de­ša­va da ri­ba is­plju­ne ma­mac pre ne­go što uoči­mo tr­zaj i od­re­a­gu­je­mo, pa ima­mo do­sta pro­ma­ša­ja. Da bi se oni iz­be­gli, bit­no je do­bro oda­bra­ti udi­cu, a ja sam ko­ri­stio Col­mic N957 i BS5000 u ve­li­či­na­ma 14 i 16, ko­je sam ve­zi­vao na oko 40 cm du­ge pred­ve­ze od naj­lo­na pro­me­ra 0,12 mm... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 515-)