Tri crvića za savske trkače

Sva­kom iole is­ku­sni­jem ri­bo­lov­cu de­si­lo se mno­go pu­ta da ode na vo­du na­kon te­melj­nih pri­pre­ma, a da ta­kav pri­stup ne do­ne­se oče­ki­va­ni ulov. Ali, jed­na od dra­ži pe­ca­nja je to što je mo­gu­ća i di­ja­me­tral­no su­prot­na si­tu­a­ci­ja – da ne­pla­ni­ra­ni iz­la­zak na vo­du, or­ga­ni­zo­van i iz­ve­den na br­zi­nu i uz do­sta im­pro­vi­za­ci­ja, bu­de iz­u­zet­no us­pe­šan

Dok sam te ve­če­ri če­kao da poč­ne pre­nos fi­nal­ne utak­mi­ce Li­ge Evro­pe u fud­ba­lu, po­zvao me je te­le­fo­nom dru­gar Alek­sa, ko­ji već ne­ko vre­me ži­vi u Be­o­gra­du, i pi­tao me da li sam za noć­no pe­ca­nje sa spla­va nje­go­vog pri­ja­te­lja u Ostru­žni­ci (be­o­grad­skom pri­grad­skom na­se­lju na de­snoj oba­li Sa­ve). Ka­ko sam u ri­bo­lo­vu po­sled­nji put bio ce­le dve ne­de­lje pre to­ga, bez raz­mi­šlja­nja sam pri­hva­tio po­ziv, od­ju­rio do rad­nje po li­tar cr­va i pri­ma­mu, i već oko 20 č bio na do­go­vo­re­nom me­stu.

RA­ČU­NA­JU­ĆI NA TO DA U OVOM pe­ri­o­du de­ve­ri­ka pri­lič­no do­bro ra­di no­ću, po­neo sam za nju do­ka­za­no do­bru pri­ma­mu Se­rie Wal­ter Ra­cer Ri­ver, ko­ja je sred­nje gra­nu­la­ci­je i sa do­sta mle­ve­nog zr­ne­vlja, a uz to pri­lič­no le­plji­va, ta­ko da je do­bra za krup­ni­ju ri­bu, a i za du­blju i br­žu vo­du, jer ako hra­nu pra­vil­no na­kva­si­mo, mo­že­mo bi­ti si­gur­ni da će u hra­ni­li­ci sti­ći na dno i tek se tu otvo­ri­ti. Ovog pu­ta sam pri­ma­mu raz­bla­žio sa ne­što ma­nje ze­mlje ne­go što je uobi­ča­je­no, do­da­ju­ći 0,5 kg ze­mlje na 1 kg su­ve sme­se, ka­ko bih pro­bao da ma­lo ja­čom hra­nom br­že pri­vu­čem ri­bu na me­sto na kom se, ka­ko sam čuo, ne pe­ca če­sto. Osim hra­ne i go­re­po­me­nu­tih ži­vih cr­va po­neo sam i ne­što ma­lo za­mr­znu­tog še­ćer­ca i po­la li­tra za­mr­znu­tih cr­va, ko­ji su mi osta­li od ne­kih pret­hod­nih iz­la­za­ka.

Is­po­sta­vi­lo se da je za­ba­ci­va­nje ma­lo pro­ble­ma­tič­no, jer vla­snik spla­va ni­je ri­bo­lo­vac, pa na­rav­no ni­je vo­dio ra­ču­na o to­me da ku­ći­cu na plat­for­mu po­sta­vi ta­ko da mo­že ne­sme­ta­no da se pe­ca, ali smo uz ma­lo pa­žnje uspe­va­li da pla­si­ra­mo si­ste­me ta­mo gde tre­ba, na tri­de­se­tak me­ta­ra od spla­va, tj. 55-60 m od oba­le, gde je du­bi­na bi­la iz­me­đu 4 i 5 m. Lo­vio sam šta­pom Col­mic Next Adven­tu­re od 3,6 m, t.b. 90 g, i ma­ši­ni­com Ryobi Za­u­ber 4000, sa osnov­nim naj­lo­nom Tra­buc­co XPS od 0,25 mm, ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma od 60 g i oko 50 cm du­gim pred­ve­zom od naj­lo­na Tra­buc­co XPS preč­ni­ka 0,12 mm, na či­jem je kra­ju is­pr­va bi­la udi­ca Ow­ner Chi­ka, ve­li­či­ne 16.

RE­ŠIO SAM DA IZ­O­STA­VIM po­čet­no hra­nje­nje, pa sam oko 21,30 č po­čeo sa pe­ca­njem. U pr­va dva i po sa­ta se ri­ba ret­ko ja­vlja­la; tu i ta­mo bi dva ili tri cr­vi­ća uze­la de­ve­ri­ka, i to ne na­ro­či­to krup­na. Ta mo­no­to­ni­ja pre­ki­nu­ta je ko­nač­no ma­lo po­sle po­no­ći... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 515-)