Metak na patos i povlačenje

Ver­ti­kal­no dži­go­va­nje ste­klo je po­sled­njih go­di­na ši­rom Evro­pe i kod nas veliki broj pri­sta­li­ca, jer omo­gu­ća­va br­zu pre­tra­gu te­re­na i iza­zov­no pre­zen­to­va­nje mam­ca kom ak­tiv­ne gra­blji­vi­ce če­sto ne mo­gu da odo­le. Ne­ka­da, me­đu­tim, ta teh­ni­ka ni­je pri­men­lji­va, a od­li­čan re­zul­tat mo­že­mo po­sti­ći još uvek kla­sič­nim pre­zen­ta­ci­ja­ma, ko­je su mno­gi bez­raz­lo­žno ot­pi­sa­li, iako su u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma i da­lje vr­lo efi­ka­sne

Kao ve­ći­na ko­le­ga ko­je na Du­na­vu kod Groc­ke, Vin­če i Ri­to­pe­ka lo­ve gra­blji­vi­ce iz čam­ca,  po­sled­njih go­di­na i ja naj­če­šće ko­ri­stim teh­ni­ku ver­ti­kal­nog dži­go­va­nja. Njom se smuđ, som i štu­ka lo­ve i na ke­de­ra i na si­li­kon­ske va­ra­li­ce, iz čam­ca no­še­nog sna­gom to­ka. Pri tom ma­mac ne za­ba­cu­je­mo i ne pri­vla­či­mo, već ga spu­sti­mo di­rekt­no is­pod vr­ha šta­pa i tru­di­mo se da ga dr­ži­mo što bli­že dnu, do­pu­šta­ju­ći i po­vre­me­ne kon­tak­te (ka­ko bi­smo bi­li si­gur­ni da ni­je su­vi­še iz­dig­nut i uve­ri­li se ka­kva je pod­lo­ga, jer ta­mo gde ima ka­me­nja i kr­ša mo­že­mo sa ve­ćom ve­ro­vat­no­ćom oče­ki­va­ti ri­bu). Na taj na­čin pre­tra­žu­je­mo ve­li­ki te­ren za sra­zmer­no krat­ko vre­me, a uko­li­ko se gra­blji­vi­ca ne­gde ja­vi, obič­no na­sto­ji­mo da to me­sto što tač­ni­je lo­ci­ra­mo po ori­jen­ti­ri­ma na oba­li i da se br­zo po­no­vo spu­sti­mo istom li­ni­jom.

 »VER­TI­KA­LI­SA­NJE« JE VR­LO EFI­KA­SNA teh­ni­ka u ve­ći­ni si­tu­a­ci­ja, s tim što u bi­stroj vo­di sko­ro uvek  bo­lje re­zul­ta­te da­je ke­der oka­čen na udi­cu sa džig gla­vom, dok u mut­noj va­ra­li­ca mo­že bi­ti lov­ni­ja jer je ri­ba mo­že lo­ci­ra­ti po vi­bra­ci­ji ko­ju pro­iz­vo­di. Ali, uko­li­ko je tok pre­brz ili ve­tar du­va ta­ko da pra­vi ta­la­se i ubr­za­va kre­ta­nje čam­ca ili ga prak­tič­no dr­ži u me­stu, ri­bo­lov na ovaj na­čin po­sta­je kom­pli­ko­van i sla­bo pro­duk­ti­van ili čak ne­mo­guć. No i za ta­kve si­tu­a­ci­je po­sto­ji re­še­nje, ko­je sam sa uspe­hom pri­me­nio pre de­se­tak da­na

Ka­da sam te sre­de, sre­di­nom av­gu­sta, iza­šao na Du­nav oko 10 sa­ti (što se mo­že ka­da se lo­vi iz čam­ca, bu­du­ći da ni­je nu­žno da bu­de­mo na vo­di on­da ka­da pre­da­to­ri pri­la­ze oba­li da bi se hra­ni­li), vi­deo sam da je re­ka u na­do­la­sku i da je do­sta za­mu­će­na, a po po­vr­ši­ni je no­si­la tra­vu, gra­nje i raz­ne dru­ge ne­či­sto­će. U pr­vi mah mi se uči­ni­lo da tok ipak ni­je pre­brz i da ima smi­sla pro­ba­ti ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, pa sam se ko­ji put spu­stio jed­nom od omi­lje­nih li­ni­ja, ali po­što mi je olov­na gla­va po­pri­lič­no ka­sni­la za čam­cem, a ri­ba oči­gled­no ni­je bi­la ras­po­lo­že­na za jur­nja­vu za ple­nom ko­ji vo­da no­si, imao sam sa­mo par ki­la­vih »be­še­nja na ke­de­ra«, ko­ja sam ka­sno re­gi­stro­vao, i sve kon­tre su mi od­la­zi­le u pra­zno.

RE­ŠIO SAM ZA­TO DA SE USI­DRIM i pro­bam da ta­ko lo­vim na ke­de­ra si­ste­mi­ma sa  olo­vom u ob­li­ku met­ka. Ka­ko sam po obi­ča­ju po­neo dva šta­pa ko­ja ko­ri­stim za lov smu­đa – CTS Eli­te SD od 2,59 m, t.b. 35–75 g i Ga­ma­kat­su Aki­las od 2,7 m, t.b. 15–60 g, mon­ti­rao sam na oba isti si­stem (vi­di okvir – prim. ur.). Je­dan sam za­ba­cio po­red za­kač­ke iz­nad ko­je sam stao i osta­vio ga da tu sto­ji (taj na­čin lo­va u žar­go­nu zo­ve­mo »pa­tos«) ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 514-)