Nema iole iskusnijeg ribolovca kom se nije desilo da zapuca daleko od kuće nakon dobijanja informacije da riba negde veoma dobro radi i da po dolasku na odredište sazna da je zakasnio dan-dva. Ovo, međutim, nije takva priča – riba je, za promenu, bila na svom mestu, u još većem broju i većeg apetita, tako da je uživanje bilo potpuno
Po završetku državnog prvenstva u fideru rešio sam da odvojim jedan vikend kako bih malo uživao, opustio se i odmorio od takmičenja, treninga i svih vrsta pritisaka pecajući samo za svoju dušu, tj. bez ikakve obaveze. Prilika za to mi se ukazala kada mi je klupski drugar i takmičar Davor Dimitrijević javio da se čuo sa starim prijateljem iz Donjeg Milanovca, koji mu je rekao da riba tamo odlično radi i da bi trebalo da dođemo kod njega. Bez mnogo premišljanja Davor i ja smo isplanirali avgustovski ribolovni vikend na obali Dunava i već narednog dana smo kasno po podne krenuli ka Milanovcu, gde nas je na vodi – tačnije na mestu na kom ćemo pecati – dočekao naš domaćin Bojan Petrović. Pošto je već bilo kasno, on je potom otišao kući kako bi se odmorio za jutarnji ribolov.
Nas dvojica bili smo toliko uzbuđeni da smo po mraku prionuli na raspremanje pribora, pa su sat kasnije stolice, štapovi i sav propratni pribor bili spremni za akciju. Odlučili smo ipak da ne zabacujemo već da se naspavamo, kako bismo mogli da poranimo orni za pecanje. Vreme nam je išlo na ruku, pa smo noć proveli zavaljeni u šaranske stolice, pod vedrim nebom. Bojan nas je probudio oko šest sati. Potom smo uz kafu zamešali primamu i posvetili se završnim pripremama.
NA TOM DELU DUNAVA dubina se kreće od dva-tri metra sve do teško zamislivih 50-60 m. Posle temeljnog sondiranja odlučili smo da pecamo na dubini od 8 do 10 m, koju smo imali na 30-32 m od obale. Budući da su nam ciljane vrste bile deverika i šljivar, opredelili smo se za hranu Golden Fish Golden Bream, koja ima izražene arome cimeta i medenjaka. Kako je voda u zalivu u kom smo bili potpuno stajaća, primamu smo mešali sa lakom zemljom, i to u odnosu 2:1 u korist hrane, a u smesu smo na kraju dodali keks u boji radi dodatne privlačnosti.
NAKON ŠTO SMO IZBACILI PO 7-8 velikih AS hranilica za početno prihranjivanje punih belih i pinki crvića, krenuli smo sa pecanjem. Od samog starta smo sva trojica dobijali ribu, pa je bilo jasno da je ima veoma mnogo. U prvih nekoliko zabačaja javljale su se jedinke prosečne težine 100-150 g, i to krupatica i poneka deverika, a posle perioda u kom smo svi u hranilicu ubacivali više belih crva na primamu je »legao« šljivar prosečne težine 300–500 g; dobijali smo ga u skoro svakom zabačaju, tako da smo imali po 25-30 riba na sat, što je predstavljalo pravo uživanje, tim veće što smo pecali laganim priborom.
JA SAM KORISTIO MAP Parabolix Black Edition od 3,3 m, koji je savršeno amortizovao »kucanja« šljivara. Na njemu je bila mašinica Spro Passion, sa osnovnim najlonom od 0,18 mm i predvezom debljine 0,10 mm. S obzirom na to da je riba veoma lepo uzimala mamce, koristili smo udice veličina 16 i 14, i to VMC 7038 i VMC 7052, koje su se pokazale savršeno za ovakvo pecanje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 513-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
