(Džig-)strimeri u mutljagu

Uoč­lji­vost ve­štač­kih ma­ma­ca za gra­blji­vi­ce, ko­ju u uslo­vi­ma sla­be vi­dlji­vo­sti ri­bo­lov­ci pre sve­ga ve­zu­ju za sna­žnu vi­bra­ci­ju, kod stri­me­ra (po­te­zan­ki) je mno­go ma­nja ne­go kod ve­ći­ne dru­gih va­ra­li­ca. Iz na­še per­spek­ti­ve, oni pro­iz­vo­de mi­ni­mal­no po­me­ra­nje vo­de, pa nam se či­ni da ih ri­ba u mut­nom ili po mra­ku te­ško mo­že re­gi­stro­va­ti. A ne­ka­da su, za­ču­do, baš oni naj­e­fi­ka­sni­ji, kao što će­te sa­zna­ti iz ovog tek­sta

Mno­go pu­ta su me dru­gi pe­ca­ro­ši pi­ta­li za­što na stri­mer pe­cam u iz­u­zet­no mut­noj vo­di, kad ga u tim uslo­vi­ma ri­be »ne vi­de«. Ta­ko­đe, če­sto sam čuo pi­ta­nje da li no­ću stri­mer na boč­nom pred­ve­zu, pri lo­vu smu­đa vo­ble­ri­ma, dr­žim sa­mo za­to što mi je taj si­stem ostao iz pret­hod­nog lo­va bu­co­va. Pro­prat­ni ko­men­tar i ta­da je isti: »Smuđ no­ću ne vi­di stri­mer.«

Slič­na se ras­pra­va po­ve­la i ka­da sam ne­dav­no na Sa­vi na stri­mer upe­cao de­ve­ri­ku od pre­ko ki­lo­gra­ma za usta, ili ka­da sam u Go­lup­cu, pre oko dve sed­mi­ce, uspe­šno no­ću stri­me­ri­ma, mon­ti­ra­nim iz­nad vo­ble­ra, pe­cao smu­đe­ve. I o jed­nom i o dru­gom Ri­bo­lov je već pi­sao (u bro­je­vi­ma 506 i 510). Da li, da­kle, ri­be u mut­noj vo­di ili po mra­ku »vi­de« stri­mer? Na to pi­ta­nje od­go­vor ne znam, ali znam da se u ova­kvim uslo­vi­ma gra­blji­vi­ce mo­gu lo­vi­ti, a da ne­ka­da baš stri­me­ri da­ju i naj­bo­lje re­zul­ta­te.

PRI­MER ZA TO JE I RI­BO­LOV u Kla­do­vu po­čet­kom ju­la. Du­nav je ta­da zbog obil­nih ki­ša bio vi­sok i mu­tan, što je sa­svim ne­u­o­bi­ča­je­no za ovo do­ba go­di­ne. Pro­ce­nio sam da su uslo­vi za lov vo­ble­ri­ma ide­al­ni, ali sam na njih pr­vog da­na hva­tao sa­mo sa­svim sit­ne smu­đe­ve, a me­đu nji­ma i ka­me­nja­re, kao i sit­ne bu­co­ve. Mo­je ras­po­lo­že­nje na­glo je spla­slo. Na­dao sam se smu­đe­vi­ma od ki­lo­gram i po do dva, ka­kve smo do­bi­ja­li pro­šle go­di­ne u isto vre­me, kao i uobi­ča­je­nim bu­co­vi­ma iste te­ži­ne, a lo­vio sam ne­do­ra­sle gra­blji­vi­ce te­ži­ne »tri u ki­lo«. Pr­ve ve­če­ri sam re­šio da su­štin­ski pro­me­nim pri­stup. Ka­ko sam na­vi­kao da u ju­lu na ka­me­nja­ru is­pod HE Đer­dap 1 lo­vim krup­ni­je bu­co­ve džig-stri­me­ri­ma, ko­je sam go­di­na­ma for­si­rao u iz­u­zet­no bi­stroj vo­di, re­šio sam se da opro­bam sta­ru tak­ti­ku i u no­vim uslo­vi­ma, u vo­di go­to­vo me­tar i po vi­šoj i sa­svim mut­noj. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 511-)