Brzo gađanje rauba

U na­šim ve­li­kim re­ka­ma bu­cov mo­že na­ra­sti znat­no pre­ko 5 kg, ali se ta­kve gr­do­si­je ve­o­ma ret­ko hva­ta­ju, a pro­seč­na lov­na te­ži­na kre­će se oko ki­lo­gra­ma, pa ni­je ne­pri­me­re­no lo­vi­ti ga la­ga­nim blin­ke­ra­škim pri­bo­rom, po­go­to­vo ka­da se ima u vi­du da je­di­ni is­klju­či­vi gra­blji­vac me­đu ci­pri­ni­di­ma če­sto naj­ra­di­je na­pa­da ma­le ve­štač­ke mam­ce

Mno­gi ri­bo­lov­ci lo­ve vi­še vr­sta ri­ba, ne­ki i ra­znim teh­ni­ka­ma, ali ima i onih ko­ji se spe­ci­ja­li­zu­ju, tj. ko­ji­ma su ne­ka vr­sta i na­čin lo­va da­le­ko naj­dra­ži, pa im se sko­ro pot­pu­no po­sve­ću­ju. Ja sam od ovih po­sled­njih, a mo­ja pa­si­ja je lov reč­nog bu­co­va ul­tra­la­kim va­ra­li­ča­re­njem.

Uglav­nom bu­co­va pe­cam na Du­na­vu, i to u Ze­mu­nu i Be­o­gra­du. Tu do­bro po­zna­jem sva iz­gled­na me­sta, a po­seb­no su mi omi­lje­na ona na ko­ji­ma je vo­da ne­što br­ža i gde je dno uz sa­mu oba­lu pre­kri­ve­no ka­me­nom. Ovu ri­bu vo­lim iz­me­đu osta­log i za­to što se­zo­na lo­va na nju du­go tra­je, a ja naj­vi­še uspe­ha imam u pe­ri­o­du od za­vr­šet­ka lo­vo­sta­ja pa do kra­ja ok­to­bra. Na­ro­či­to iz­da­šnim po­ka­zao mi se baš ovaj deo go­di­ne, jer je bu­cov na­kon mre­sta vr­lo ak­ti­van i hra­ni se u du­žim in­ter­va­li­ma to­kom da­na.

NAJ­BO­LJE PRO­LA­ZIM u su­mrak i vr­lo ra­no uju­tru, i to po­seb­no u da­ni­ma ka­da je vre­me to­plo, bez ve­tra i ki­še. Bu­cov vo­li to­plu vo­du (na­rav­no, ne i pre­to­plu) i sun­ce mu ne sme­ta, tj. mo­gu­će ga je na­ći i lo­vi­ti i sre­di­nom da­na, čak i u av­gu­stu, ka­da su dnev­ne tem­pe­ra­tu­re pre­ko 30º C, ali po ta­kvom vre­me­nu ni­je pri­jat­no bi­ti na otvo­re­nom, pa za­to for­si­ram po­če­tak i kraj da­na (što su i pe­ri­o­di ko­je mno­ge is­ku­sne bu­cov­dži­je sma­tra­ju da­le­ko naj­i­zgled­ni­jim za lov krup­ni­jih ko­ma­da – prim. ur.).

Ako je vo­do­staj sred­nji i sta­bi­lan (tj. ne pa­da i ne ra­ste ve­li­kom br­zi­nom), uslo­vi za lov bu­co­va su do­bri – pre­ve­li­ke i br­ze osci­la­ci­je nam ne idu na ru­ku, jer se ta­da on po­me­ra sa uobi­ča­je­nih me­sta i ne­ret­ko ni­je pri ape­ti­tu. Po­mu­ta mo­že za nas bi­ti bi­tan po­vo­ljan fak­tor jer ni­je ret­kost da bu­cov u osred­nje za­mu­će­noj vo­di  bu­de ma­nje opre­zan ne­go ina­če i da se če­šće za­le­će na va­ra­li­ce (mo­žda i za­to što te­že uoča­va sit­nu ri­bu, ko­ja mu je glav­na hra­na).

OD VA­RA­LI­CA DA­LE­KO naj­vi­še ko­ri­stim plit­ko­ro­ne­će i sred­nje­ro­ne­će vo­ble­re du­ge od 4 do 7 cm. U po­sled­nje su mi dve go­di­ne tri glav­na fa­vo­ri­ta, bez ko­jih ni­ka­da ne idem na vo­du, Ra­pa­la X-Rap od 5 cm (te­ži­ne 4 g), Ra­pa­la UL Mi­now (vo­bler dug 4 cm i te­žak 3 g) i Ra­pa­la Shad Rap Shal­low Run­ner od 5 cm (te­ška 5 g). Iz­bo­ru de­ko­ra ne po­kla­njam sko­ro uop­šte pa­žnju, jer ne­mam uti­sak da to uti­če na ulov. Ključ­nim za uspeh sma­tram vi­bra­ci­ju va­ra­li­ce i nje­no vo­đe­nje na du­bi­ni na ko­joj će je gra­blji­vi­ca pri­me­ti­ti i na­pa­sti. Ako bih ipak mo­rao da bi­ram de­ko­re, pre bih se opre­de­lio za one pri­rod­ne, ko­ji naj­vi­še li­če na ka­u­gle­ra (ke­de­ra) ili dru­gu sit­nu ri­bu, tj. na one sa be­lim sto­ma­kom i ze­len­ka­stim ili cr­nim le­đi­ma. Kao i ve­ći­na dru­gih bu­cov­dži­ja, i ja, osim vo­ble­ra, do­sta ba­cam si­li­kon­ske gla­vi­nja­re ra­znih pro­iz­vo­đa­ča, i to uglav­nom ma­le mo­de­le, te­ške od 4 do 8 gra­ma.

U OVA­KVOM RI­BO­LO­VU ve­o­ma je va­žno pro­na­ći me­sto na kom bu­cov lo­vi sit­nu ri­bu, a ka­da je ak­ti­van na po­vr­ši­ni i to vi­di­mo po nje­go­vim ra­u­bi­ma i pr­šta­nju ke­der­či­ća, bit­no je da br­zo i pre­ci­zno ba­ci­mo va­ra­li­cu ta­mo gde ra­u­bu­je i da je uko­li­ko na­pad ne usle­di čim ona pad­ne na vo­du hi­tro pro­vu­če­mo ce­lom pu­ta­njom, do va­đe­nja iz vo­de. Na­rav­no, va­ra­li­ce naj­br­že vo­di­mo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 508-)