Spuštajući se niz reku i držeći sistem sa varalicom ili kederom blizu dna, te ga povremeno odižući i spuštajući, svako može da tu i tamo uhvati ponekog smuđa. Ali, da bi ulovi bili redovni, moramo znati šta radimo, gde i kako.
Poslednjih godina na našim rekama je veoma popularan ribolov grabljivica iz čamca nošenog snagom toka, u ribolovačkom slengu nazvan »vertikalno džigovanje« ili »vertikala« zbog okomitog pokretanja mamca (prirodnog ili veštačkog). Većina ribolovaca smatra taj metod modernim i lakim, iako on nije ni jedno ni drugo. Grof Leonid Pavlovič Sabanjejev pre 140 godina detaljno je opisao takav način pecanja u svojoj knjizi »Život i lov slatkovodnih riba – ribe Rusije«, objavljenoj u Sankt Peterburgu 1875, pa bi tačnije bilo reći da je stari i efikasan metod uspešno primenjen uz osavremenjivanje omogućeno unapređenjem ribolovačke opreme i veštačkih mamaca. Prividnu jednostavnost »vertikale« veoma je jezgrovito iskazao jedan moj prijatelj, inače lovac, rekavši: »To pecanje meni izgleda kao kada bih ja ušao u neki šumarak, raspalio nasumice sačmarom po krošnjama, a onda pokupio ptice i veverice koje nisu imale sreće«. Međutim, stvari ni izbliza nisu tako proste, jer mamac ne upada u usta ribama koje od njega ne mogu da pobegnu, već one odlučuju hoće li ga uzeti ili ne, pod pretpostavkom da ih uopšte ima na ruti kojom se krećemo, pa ribolov vertikalnom prezentacijom zahteva više znanja i iskustva nego što se na prvi pogled čini.
Vertikalno se može džigovati sa strmih obala, usidrenih ili za obalu privezanih plovnih objekata (splavova, barži, čamaca...) i iz plovila nošenog snagom toka ili vodenog strujanja. Osnov metoda je vertikalna prezentacija mamca, koji može biti varalica, te živ ili mrtav keder montiran na udicu, uz upotrebu odgovarajućeg otežanja, bilo nalivenog na udicu bilo odvojenog od nje. MUVANJE PRIRODNIM MAMCEM daje najbolje rezultate kada se smuđ kreće i umereno je aktivan pri dnu. Najčešće i najuspešnije se primenjuje na većim dubinama i daleko od obale, iz usidrenog čamca ili onog pokretanog tokom. Najpogodniji uslovi su nizak vodostaj te spora i bistra voda, i to pregrejana ili veoma hladna. U drugačijim uslovima – pri povišenom vodostaju, bržem toku, zamućenoj vodi i optimalnoj temperaturi za ishranu – smuđ boravi bliže obali i prednosti »vertikale« nad ostalim metodima se smanjuju. Muvanje je dnevna tehnika, kojom se peca od svitanja do sumraka, kada je smuđ uglavnom na dnu, u udubljenjima ili na dugim neravnim platoima. Zimi, kad je temperatura vode najniža, minimalna aktivnost riba se odvija na većim dubinama, u sporom toku i pri dnu, gde je za stepen-dva toplije. Leti, kada je temperatura vode najviša i voda najsiromašnija kiseonikom, pri dnu, na većim dubinama i u bržem toku je malo hladnija i bogatija kiseonikom, pa je na takvim mestima i riba aktivnija. Metod kojim se prirodni mamac prezentuje sporim povlačenjem pri dnu najproduktivniji je u ekstremno nepovoljnim uslovima za ribolov.
VARALIČARENJE IZ ČAMCA nošenog rečnim tokom primenjuje se tamo gde voda nije prebrza, jer takva onemogućava suptilnu prezentaciju mamca. Osnovni uslov je da ne duva suviše jak vetar iz bilo kog pravca, jer on onemogućava... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 388-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
