Kugle oko hranilice

Či­ni­lo da će ovo bi­ti iz­u­zet­no uspe­šno pe­ca­nje, ali se vo­da od­jed­nom za­mu­ti­la, a ri­ba sta­la. To je zna­či­lo da tre­ba me­nja­ti do­bro osmi­šljen i re­a­li­zo­van plan, ali je is­ku­sni plov­ka­roš us­peo da i u ta­kvim okol­no­sti­ma za krat­ko vre­me pro­na­đe no­vu do­bit­nu tak­ti­ku

Na po­ziv dru­ga­ra Mar­ka, sa ko­jim sam se tak­mi­čio u pe­ca­nju na plo­vak u mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma, do­šao sam u su­bo­tu uju­tru na nje­gov splav na Sa­vi u Ma­ki­šu. Mar­ko je pret­hod­nih da­na u vi­še na­vra­ta do­sta do­bro pro­šao pe­ca­ju­ći fi­der teh­ni­kom, ali ja sam mu pred­lo­žio da ovog pu­ta pro­ba­mo na plo­vak. On je ri­bu pri­vla­čio »hra­ni­li­com« – ote­ža­nim i hle­bom na­pu­nje­nim mre­ža­stim dža­kom za po­vr­će, ko­ji smo i ovog pu­ta ba­ci­li, i to na de­se­tak me­ta­ra od spla­va, gde je du­bi­na iz­no­si­la 4 m.

ALI DOK SMO JOŠ RA­SPRE­MA­LI bo­lo­nje­ze, Ma­re­tu je za­zvo­nio te­le­fon. Is­po­sta­vi­lo se da ipak mo­ra na po­sao, ta­ko da je sa ri­bo­lo­vom za­vr­šio i pre ne­go što je za­ba­cio, a ja sam neo­če­ki­va­no ostao sam. Na nje­go­vu pre­po­ru­ku po­čeo sam sa pe­ca­njem ne ba­ca­ju­ći do­dat­nu pri­ma­mu, već na­sto­je­ći sa­mo da vo­zim plo­vak tik uz hra­ni­li­cu. Me­đu­tim, ni­šta se ni­je zbi­va­lo, pa sam po­sle čet­de­se­tak mi­nu­ta re­šio da ipak za­me­šam ne­što. Opre­de­lio sam se za miks ko­ji če­sto ko­ri­stim na Sa­vi – u me­ša­vi­nu odav­no pro­ve­re­nih hra­na Van den Eynde Ri­ver Ace i He­avy Spe­cial do­dao sam do­ma­ći Ma­gic Ba­it Ri­ver Be­tain, keks u bo­ji, te­šku ze­mlju i cr­vi­će. Po­što je vo­da bi­la ne­što br­ža ne­go obič­no, hra­nu sam ma­lo pre­vla­žio i po­tom for­mi­rao pri­lič­no »ja­ke« (tvr­de) ku­gle, ko­je sam ba­cao uz sa­mu bo­vu hra­ni­li­ce, ko­ja mi je slu­ži­la kao ori­jen­tir.

PO­SLE DVA­DE­SE­TAK MI­NU­TA po­či­nju pr­va de­ša­va­nja i za krat­ko vre­me hva­tam par sko­ba­lja i plo­ti­cu. Ta­man ka­da sam se po­na­dao da će ovo bi­ti vr­hun­ski ri­bo­lov, bo­ja vo­de se iz le­pe plav­ka­sto­ze­le­ne pro­me­ni­la u braon, i to uz oba­lu, tj. ot­pri­li­ke do bo­ve ko­ja je bi­la iz­nad mo­je »hra­ni­li­ce«. Na­sta­vio sam da do­hra­nju­jem i pe­cam u is­toj li­ni­ji, ali se ri­ba sve re­đe ja­vlja­la. Is­po­sta­vi­lo se da su na šljun­ka­ri, ko­ja se na­la­zi sto­ti­nak me­ta­ra uz­vod­no od spla­va, is­pi­ra­li ne­ke ma­ši­ne, što je do­ve­lo do te iz­ne­nad­ne po­mu­te uz oba­lu, a sva je pri­li­ka bi­la da će to po­tra­ja­ti sve do mra­ka.

Ka­ko je stub mut­ne vo­de do­pi­rao baš do li­ni­je ko­jom sam vo­zio plo­vak, iz­va­dio sam hra­ni­li­cu i iz vi­še po­ku­ša­ja ne­ka­ko us­peo da je ba­cim pet me­ta­ra da­lje, gde je vo­da bi­la ma­lo bi­stri­ja. On­da sam i ku­gle pla­si­rao na no­vu da­lji­nu, u na­di da će ri­ba na toj li­ni­ji bi­ti bar ma­lo ak­tiv­ni­ja. Us­peo sam da uhva­tim ne­ko­li­ko sko­ba­lja, ko­ji su se spo­ra­dič­no ja­vlja­li ma­lo is­pod me­sta gde su pa­le ku­gle, a skroz niz­vod­no po­če­le su da ra­de i plo­ti­ce, zbog če­ga sam re­šio da u je­dan deo već za­me­ša­ne pri­ma­me do­dam ma­lo skroz su­ve hra­ne i da pra­vim mek­še ku­gle... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 496/497-)