Lopatare iz beogradskog mora

Je­ze­ro Ada Ci­gan­li­ja na­sta­nju­ju raz­ne vr­ste ri­ba, ali su po­sled­njih go­di­na va­ra­li­ča­ri­ma na ovoj vo­di naj­za­ni­mlji­vi­ji ban­da­ri, a fi­de­ra­ši­ma de­ve­ri­ke. One ne­re­te­ko te­že iz­me­đu jed­nog i dva ki­lo­gra­ma, a na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma, uz pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje i do­bar iz­bor mam­ca, mo­gu­će je uhva­ti­ti i ne­ko­li­ko tro­fej­nih ri­ba za je­dan iz­la­zak

Naj­ve­će i naj­po­pu­lar­ni­je be­o­grad­sko ve­štač­ko je­ze­ro sva­ke je­se­ni, po za­vr­šet­ku ku­pa­li­šne se­zo­ne, oku­pi­ra­ju ri­bo­lov­ci, a me­đu nji­ma su naj­broj­ni­ji oni ko­ji fi­der teh­ni­kom lo­ve be­lu ri­bu, po­go­to­vo de­ve­ri­ku, ko­je ima do­sta i mo­že do­sti­ći za­vid­ne ve­li­či­ne. Uspe­šni u ta­kvom pe­ca­nju mo­gu po­vre­me­no bi­ti i po­čet­ni­ci i ri­bo­lov­ci ko­ji ne pa­ze pre­vi­še na fi­ne­se svog pri­stu­pa, ali za do­bre ulo­ve u kon­ti­nu­i­te­tu ipak je neo­p­hod­no o mno­go če­mu po­ve­sti ra­ču­na.

1. IZ­GLED­NA ME­STA. De­ve­ri­ke na Sav­skom je­ze­ru ge­ne­ral­no ima svu­da, tj. na svim de­lo­vi­ma gde je du­bi­na iz­me­đu 4 i 9 me­ta­ra. Ipak, naj­vi­še se lo­vi na po­te­su kod ka­fi­ća Green Mill Fa­milly (biv­ša Pla­ža, sa ma­ki­ške stra­ne) i na pre­gra­di kod Ta­lo­žni­ka, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Aqua-ski cen­tra. Na pr­voj od tih po­zi­ci­ja se de­ve­ri­ka za­dr­ža­va za­to što je tu tak­mi­čar­ska sta­za, na ko­joj se kon­stant­no lo­vi (ra­di tre­nin­ga i na nad­me­ta­nji­ma), pa se i stal­no hra­ni. Na dru­goj se do­sta pe­ca za­to što je naj­pri­stu­pač­ni­ja, ma­nje je pro­la­zni­ka (še­ta­ča, bi­ci­kli­sta, onih ko­ji džo­gi­ra­ju...) ne­go na de­lo­vi­ma bli­žim do­njem na­si­pu, a i ma­nje je tra­ve u obal­noj zo­ni ne­go dru­gde na je­ze­ru. Krup­nih de­ve­ri­ka po­seb­no ima u ove dve zo­ne i tu se lo­ve uspe­šni­je ne­go na dru­gim de­lo­vi­ma je­ze­ra baš za­to što tra­že kon­stant­no pri­hra­nji­va­nje. A iz­ve­sno je da bi se i u tim udar­nim zo­na­ma bo­lje lo­vi­le ka­da bi se vi­še pri­hra­nji­va­le, tj. ka­da bi se to či­ni­lo ce­le go­di­ne, bez pa­u­ze (se­zo­na ri­bo­lo­va na Adi Ci­gan­li­ji pre­sta­je sa po­čet­kom ku­pa­li­šne se­zo­ne, ko­ja za­vi­sno od me­te­o­ro­lo­ških uslo­va tra­je od ju­na ili po­lo­vi­ne ma­ja, pa do ok­to­bra, a pe­ca­nja ne­ma ni to­kom ja­čih zi­ma, ka­da se vo­da za­le­di)
2. SE­ZON­SKA PO­ME­RA­NJA. Pri­o­bal­ni deo Sav­skog je­ze­ra je do­sta raz­u­đen, što zna­či da du­bi­na va­ri­ra od po­zi­ci­je do po­zi­ci­je. Ima do­sta de­lo­va sa pod­lo­ka­nim dnom, ali i spru­do­va, jer je sa­da­šnje je­zer­sko dno ne­kad bi­lo reč­no ko­ri­to. Da bi­smo pro­na­šli od­go­va­ra­ju­ću du­bi­nu (4–9 m), tre­ba ot­pri­li­ke za­ba­ci­ti iz­me­đu 30 i 50 me­ta­ra. Dok je u pro­le­će ak­tiv­nost de­ve­ri­ke bo­lja na me­sti­ma sa ma­njom du­bi­nom (4-5 m), kra­jem je­se­ni i po­čet­kom zi­me pro­duk­tiv­ni­je su zo­ne sa ve­ćom du­bi­nom (8-9 m). Da bi­smo ovu dis­tan­cu do­sti­gli i sve vre­me pre­ci­zno pla­si­ra­li ma­mac na nju čak i po ve­tru (ko­ji na Adi sko­ro uvek du­va), kao i da bi­smo ulov lak­še iz­va­di­li pre­ko po­ja­sa tra­ve, neo­p­hod­ne su hra­ni­li­ce sa ote­ža­njem od 30-40 g, i to pre sve­ga... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 494-)