Vožnja kroz gustu maglu

Sve vi­še na­ših ri­bo­lo­va­ca do­bar deo vre­me­na pro­ve­de­nog na vo­di po­sve­ću­je lo­vu tol­sto­lo­bi­ka, pa ni­je ni čud­no što se ve­o­ma br­zo usa­vr­ša­va­ju i teh­ni­ke pe­ca­nja te ve­li­ke i bor­be­ne ri­be, ot­kri­va­ju no­vi re­cep­ti za pri­ma­me, a sve je ve­ći i iz­bor pri­men­lji­vog pri­bo­ra. Ovo­ga pu­ta vam vr­sni tak­mi­čar i naš no­vi sa­rad­nik ot­kri­va ka­ko on već ne­ko­li­ko se­zo­na ostva­ru­je sjaj­ne ulo­ve

Tol­sto­lo­bi­ka mo­že­mo ci­lja­no pe­ca­ti na vi­še na­či­na. Sma­tram da ga je naj­bo­lje lo­vi­ti na štek, ali to na­me­će upo­tre­bu plat­for­me, ro­le­ra i ra­znih do­da­ta­ka, što je pri­lič­no kom­pli­ko­va­no, a pro­seč­nom re­kre­a­tiv­cu ni­je do­stup­no, ta­ko da pre­o­sta­ju fi­der i bo­lo­njez. Ja se slu­žim obe­ma teh­ni­ka­ma, a nji­ma je za­jed­nič­ko bar jed­no – zah­te­va­ju da se pri­hra­na na­pra­vi ta­ko da u vo­di de­lu­je kao plank­ton, ko­ji će tol­sto­lo­bi­ci pri­me­ti­ti i usi­sa­va­ti. Pri tom je osnov­no da se hra­na otva­ra tek u do­njem slo­ju vo­de, ka­ko nam je stru­ja­nje ne bi od­ne­lo i ka­ko bi­smo ri­bu pri­vu­kli u sloj u kom i pla­si­ra­mo ma­mac.

KAO GLAV­NI SA­STO­JAK PRI­MA­ME ja ko­ri­stim ne­ku od hra­na za ke­de­ra (ka­u­gle­ra), kao što su Sen­sas Ab­tes, Sur­fa­ce ili Re­cord 515. Me­šam je sa ve­li­kim ko­li­či­na­ma do­bro na­kva­še­nog i is­ce­đe­nog sta­rog hle­ba, sit­no mle­ve­ne pre­kru­pe i me­ki­nja, što sve da­je ma­su i či­ni hra­nu iz­da­šni­jom. Ume­sto vo­dom, če­sto je vla­žim obič­nim mle­kom, a da bi ri­bi što vi­še li­či­la na plank­ton, ko­jim se ova hra­ni, pre kva­še­nja oba­ve­zno do­da­jem ze­le­nu bo­ju za ko­la­če. Ovu ma­su ne tre­ba pro­se­ja­va­ti, na­pro­tiv, do­bro je da bu­de bla­go gnje­ca­va (de­ka­va), a opet kom­pakt­na, da bi se otva­ra­la na dnu i po­tom ši­ri­la ma­lo iz­nad nje­ga. Na star­tu va­lja na­hra­ni­ti ma­lo obil­ni­je, sa de­se­tak ku­gli ve­li­či­ne ma­nje po­mo­ran­dže, a na­kon to­ga tre­ba odr­ža­va­ti me­sto, ba­ca­njem po jed­ne ku­gle na sva­kih ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Za pe­ca­nje na plo­vak ko­ri­stim se­dam me­ta­ra dug bo­lo­njez, ko­ji tre­ba da bu­de jak i me­kan (»glin­džav«), naj­bo­lje na­pra­vljen od ne­ke me­ša­vi­ne kar­bo­na i fi­ber­gla­sa ka­ko bi mo­gao da iz­dr­ži ja­ke kon­tre i si­lo­vi­te be­go­ve krup­nih ri­ba, ko­je ni­je uvek mo­gu­će za­u­sta­vi­ti ni vr­lo ro­bu­snim kom­ple­tom. Ko­le­ga­ma pre­po­ru­ču­jem da za ovaj ri­bo­lov ne ko­ri­ste ne­ke la­ga­ne bo­lo­nje­ze pri­me­re­ne tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu, već da se slo­bod­no opre­de­le za ne­ki jef­ti­ni­ji i gru­blji štap.

Si­stem za lov tol­sto­lo­bi­ka vo­žnjom plov­ka je u osno­vi isti kao za pe­ca­nje be­le ri­be, s tim što plo­vak, naj­bo­lje vre­te­na­stog ob­li­ka, tre­ba da bu­de ta­ko iz­ba­žda­ren da iz vo­de vi­ri sa­mo 2-3 mi­li­me­tra an­te­ne. Od­go­va­ra­ju­ći je osnov­ni naj­lon preč­ni­ka oko 0,25 mm, dok pro­mer pod­ve­za, či­ja je du­ži­na 30-40 cm (što je ne­što vi­še ne­go što je uobi­ča­je­no u stan­dard­nim vi­do­vi­ma plov­ka­ro­škog ri­bo­lo­va), tre­ba da je oko 0,20 mm (za­vi­sno od ve­li­či­ne ri­ba ko­je se ja­vlja­ju, mo­že bi­ti i ne­što de­blji ili ta­nji). Ja naj­ra­di­je ko­ri­stim ma­lu ša­ran­sku udi­cu, ve­li­či­ne 6 ili 8, na ko­ju sta­vljam ku­gli­cu sti­ro­po­ra ili va­tu.

AKO USPE­MO DA PRI­MA­MOM pri­vu­če­mo tol­sto­lo­bi­ka, mo­že­mo ra­ču­na­ti na ve­li­ki broj ak­ci­ja, jer je on jat­na ri­ba, ko­ja zna­tan deo vre­me­na pro­vo­di hra­ne­ći se, ta­ko što ve­li­ke ko­li­či­ne vo­de pro­pu­šta kroz usta i škr­ge, pri če­mu za­dr­ža­va plank­ton. Udi­ca pri tom če­sto za­vr­ši u usti­ma, ali se, po­šte­no go­vo­re­ći, ka­da na pri­ma­mu do­đe mno­go ri­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 437-)