Ribolov arhiva

Pro­men­lji­vo vre­me, do­sta pa­da­vi­na i hla­đe­nje vo­de uči­ni­li su da pro­leć­na se­zo­na na na­šim ve­li­kim re­ka­ma do­bro oka­sni. Ne­ke vr­ste još ni­su po­če­le da ra­de, a dru­ge se ja­vlja­ju ret­ko i pro­seč­na ve­li­či­na je­din­ki ko­je se lo­ve če­sto ni­je im­pre­siv­na. Ipak, ima i ne­kih iz­u­ze­ta­ka

Mno­gi mi­sle da je u pe­ca­nju na plo­vak na re­ci do­volj­no ba­ci­ti pri­ma­mu, po­de­si­ti du­bi­nu ta­ko da ma­mac bu­de bli­zu dna a da si­stem ne za­pi­nje za nje­ga i on­da kon­tri­ra­ti ka­da plo­vak po­to­ne. Ali ta­kvi lo­ve ne­u­po­re­di­vo ma­nje ri­be od onih ko­ji zna­ju gde im je vo­da od­ne­la pri­ma­mu, te ka­ko se nji­hov ma­mac po­na­ša u stru­ji i ko­li­ko se br­zo kre­će

De­ce­ni­ja­ma je va­ži­lo pra­vi­lo da se na so­ma kre­će čim vr­ba oli­sta, tj. ka­da no­vi li­sti­ći na nje­nim gra­na­ma bu­du ve­li­či­ne mi­ši­jih uši­ju. Me­đu­tim, kao i ne­ko­li­ko pret­hod­nih zi­ma, i mi­nu­le je pri­ja­vlje­no vi­še ulo­va naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be, na­ro­či­to sa de­la Za­pad­ne Mo­ra­ve oko Kra­lje­va. Ni­je za­to ni čud­no što je taj niz na­sta­vljen i u pr­voj po­lo­vi­ni mar­ta, ka­da su, kao i pret­hod­nih me­se­ci, si­li­kon­ski še­do­vi bi­li bez prem­ca naj­lov­ni­ji ve­štač­ki ma­mac za »br­ku«

Ono što su za ve­ći­nu lju­di lju­bi­či­ce, za ri­bo­lov­ce iz ju­žnog Ba­na­ta i Be­o­gra­da i oko­li­ne, a pre sve­ga za fi­de­ra­še, je­ste vest da je be­la ri­ba kra­jem ka­len­dar­ske zi­me po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci go­to­vo pot­pu­ne ne­ak­tiv­no­sti po­če­la da ra­di na Ta­mi­šu u Pan­če­vu. Ta­da grad­ski kej oži­vi, jer ga za­lju­blje­ni­ci u lov mir­nih vr­sta ri­be oku­pi­ra­ju od ra­nog ju­tra, a oni ve­šti­ji i bo­lje pri­pre­mlje­ni mo­gu ra­ču­na­ti i na ve­o­ma le­pe »me­ša­ne« ulo­ve

U no­vom na­stav­ku iz­u­zet­no po­uč­nog felj­to­na sa­znaj­te ko­li­ko i ka­ko bo­ja pri­ma­me mo­že po­mo­ći od­no­sno od­mo­ći u pri­vla­če­nju ri­be i pod­sti­ca­nju da se hra­ni, ko­je su osno­ve teč­nih aro­ma bo­lje u to­pli­jem a ko­je u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne i ka­ko ri­ba do­ži­vlja­va raz­ne uku­se