Ribolov arhiva

Da mo­ra­ da bi­ra je­dan pri­rod­ni ma­mac ko­ji bi uvek ima­la pri ru­ci, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, bi­li tak­mi­ča­ri ili re­kre­a­tiv­ci, bez di­le­me bi iza­bra­la me­sne cr­vi­će. To je la­ko ob­ja­šnji­vo – osim što ih ra­do uzi­ma­ju sko­ro svi ci­pri­ni­di i mno­gi pre­da­to­ri, cr­vi­ći su la­ko do­stup­ni, na udi­ci po­sto­ja­ni i uz to su ve­o­ma do­bar do­da­tak hra­ni, a i sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Sve to, me­đu­tim, uz uslov da su na pra­vi na­čin pro­iz­ve­de­ni i ču­va­ni do upo­tre­be

Va­ra­li­ča­re­nje je­ste za­ba­van, a ne­ret­ko i vr­lo pro­duk­ti­van na­čin lo­va gra­blji­vi­ca, ali ima si­tu­a­ci­ja i pe­ri­o­da ka­da je pe­ca­nje na pri­rod­ni ma­mac znat­no pro­duk­tiv­ni­je. Baš je ta­kav slu­čaj i ove zi­me na Ti­si

Is­ku­sni va­ra­li­čar, ko­ji du­go lo­vi na te­re­nu iz­u­zet­no bo­ga­tom gra­blji­vi­ca­ma, du­go je pe­cao na kla­si­čan na­čin, bez upo­tre­be mo­der­nih elek­tron­skih po­ma­ga­la, i imao do­sta uspe­ha. Ali za­hva­lju­ju­ći pra­vil­noj pri­me­ni mo­der­ne teh­no­lo­gi­je (tj. so­na­ra po­sled­nje ge­ne­ra­ci­je), ot­krio je i ne­ke no­ve va­ra­li­ce i efi­ka­sne na­či­ne da ih pre­zen­tu­je, te je svo­ju efi­ka­snost po­di­gao na znat­no vi­ši ni­vo

Ve­ći­na če­kr­ka na ko­je se pe­ca­lo pre ula­ska upre­de­nih stru­na u ma­sov­nu upo­tre­bu da­nas se sma­tra pre­va­zi­đe­nim i even­tu­al­no in­te­re­sant­nim sa­mo ko­lek­ci­o­na­ri­ma sta­rog pri­bo­ra. Me­đu­tim, po­sto­ji je­dan iz­u­ze­tak – ma­ši­ni­ca ko­ja pre­ko po­la ve­ka na­kon što je na­pra­vlje­na još uvek odu­še­vlja­va i naj­i­zbir­lji­vi­je

Što je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bli­ža tač­ki mr­žnje­nja, to zo­ne u ko­ji­ma je ma­lo to­pli­je sna­žni­je pri­vla­če ra­znu ri­bu. Za­to se u ovom de­lu godine po­ve­ća­na kon­cen­tra­ci­ja ri­be mo­že oče­ki­va­ti na grad­skim te­re­ni­ma, a to ri­bo­lov­ci ko­ji­ma hlad­no­ća ne sme­ta i te­ ka­ko ume­ju da is­ko­ri­ste