Lju­bil­te­ji lo­va ba­bu­ške ne­str­plji­vo če­ka­ju pr­ve to­pli­je da­ne i po­če­tak za­gre­va­nja sta­ja­ćih i spo­ro­te­ku­ćih vo­da ka­ko bi po­sle po­du­že zim­ske pa­u­ze po­no­vo kre­nu­li u nad­mu­dri­va­nje sa omi­lje­nom vr­stom. Vre­me­na ka­da se ona mo­gla pe­ca­ti »na dža­ko­ve«, bez mno­go tru­da i pri­pre­me, odav­no su za na­ma. Sa­da mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na o sko­ro sva­koj sit­ni­ci ako že­li­mo da ku­ći ode­mo sa bo­ga­tim ulo­vom

Ša­ra­na u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne du­go ni­ko ni­je po­ku­ša­vao da ci­lja­no pe­ca, a ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca bi­la je ube­đe­na i da se on ta­da uop­šte ne hra­ni. Ni sa­da ta­kav ri­bo­lov ni­je ma­so­van, pre sve­ga za­to što ni­je ni lak ni na­ro­či­to pro­duk­ti­van, ali oni naj­za­gri­že­ni­ji na kra­ju po pra­vi­lu ima­ju či­me da se po­hva­le

Ibar i Za­pad­na Mo­ra­va na pod­ruč­ju Kra­lje­va u po­sled­njih de­se­tak go­di­na va­že za na­še naj­pro­duk­tiv­ni­je vo­de za lov sko­ba­lja u zim­skom pe­ri­o­du. Me­đu­tim, ove se­zo­ne je ri­ba ra­di­la ne­što sla­bi­je ne­go obič­no, po svoj pri­li­ci zbog nat­pro­seč­no to­plog vre­me­na za ovo go­di­šnje do­ba. Tek kra­jem fe­bru­a­ra i po­čet­kom mar­ta stva­ri su se pro­me­ni­le

Auto­ri na­šeg naj­du­go­več­ni­jeg i naj­gle­da­ni­jeg te­le­vi­zij­skog se­ri­ja­la o ri­bo­lo­vu ob­i­šli su se­ver Mon­go­li­je uz­duž i po­pre­ko, ali su sti­ca­jem okol­no­sti ne­dav­no po pr­vi put lo­vi­li na naj­ve­ćoj mon­gol­skoj re­ci – Se­len­gi. Osim taj­me­na, hva­ta­li su i le­pe štu­ke i ve­li­ke ban­da­re

Tro­ji­ca ve­li­kih lju­bi­te­lja mor­skog blin­ke­ri­sa­nja za­pu­ti­la su se pred kraj fe­bru­a­ra u Grč­ku, ka­ko bi pro­ba­li da po pr­vi put na ve­štač­ke mam­ce lo­ve sla­no­vod­ne pre­da­to­re u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Kao što obič­no bi­va, de­si­lo im se što­šta neo­če­ki­va­no, a ku­ća­ma su se vra­ti­li bo­ga­ti­ji za jed­no dra­go­ce­no is­ku­stvo

Ve­ro­vat­no ne­ma ri­bo­lov­ca kom se ni­je de­si­lo da do­đe na te­ren na kom je ri­ba pret­hod­nih da­na do­bro ra­di­la a baš ta­da kad on do­đe ne­će ni da pip­ne. Ne­ki u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji br­zo klo­nu du­hom i od­u­sta­nu, dru­gi pro­me­ne me­sto, a tre­ći eks­pe­ri­men­ti­šu dok ne na­đu do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

Na sa­mom kra­ju zi­me lju­bi­te­lji lo­va sko­ba­lja i mre­ne na­po­kon su do­če­ka­li ono če­mu su se po­du­že na­da­li – pe­riod od ne­ko­li­ko da­na sa ja­kim mra­zom, ko­ji kao da je pred­sta­vljao oki­dač za ja­vlja­nje krup­ni­jih ri­ba

Ka­da se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži tač­ki mr­žnje­nja, čak i one ri­be ko­je su i u ta­kvim uslo­vi­ma ak­tiv­ne na­sto­je da tro­še što ma­nje ener­gi­je i ni­su ras­po­lo­že­ne za ma ka­kvu jur­nja­vu za po­ten­ci­jal­nim ple­nom. Ipak, i u ta­kvim uslo­vi­ma je mo­gu­će uspe­šno lo­vi­ti gr­ge­če la­ga­nim va­ra­li­ča­re­njem, uko­li­ko oda­be­re­mo pra­vu tak­ti­ku, tj. ako ih po­tra­ži­mo na pra­vim me­sti­ma i po­nu­di­mo im od­go­va­ra­ju­ći ma­mac na na­čin kom ne­će mo­ći da odo­le

Od ve­li­či­ne so­ma uhva­će­nog pre ne­ko­li­ko ne­de­lja na Pou, još je ne­ve­ro­vat­ni­ji na­čin na ko­ji je ovaj ulov ostva­ren. Da bi sa­vla­da­la gr­do­si­ju ko­ja se za­vu­kla pod obo­re­no dr­vo na dnu, tro­ji­ca ri­bo­lo­va­ca su bi­la pri­nu­đe­na da se do­vi­ja­ju i da ra­de ne­što što je, bez pre­te­ri­va­nja, mo­glo da im ugro­zi i ži­vot

No­ve va­ra­li­ce, ko­je je Ra­pa­la pred­sta­vi­la pre ma­nje od dve sed­mi­ce, po­ka­zu­ju iz­ve­stan za­o­kret ka mo­der­nim ten­den­ci­ja­ma u kon­struk­ci­ji veštačkih mamaca i na­či­ni­ma nji­ho­ve pre­zen­ta­ci­je (verovatno i zato da bi se dopale mla­đim ri­bo­lov­ci­ma), ali istodobno osta­ju na kur­su ori­gi­nal­nih re­še­nja. U na­šim uslo­vi­ma su osim za lov štuke sve tri upo­tre­blji­ve i za lov so­ma, pa i za ve­li­ke smu­đe­ve