Uprkos lošim uslovima

Ka­da se čak i od­lič­nim po­zna­va­o­ci­ma pri­li­ka na Du­na­vu kod Kla­do­va i Go­lup­ca či­ni­lo da su uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje sa oba­le očaj­ni i da je be­smi­sle­no čak i po­ku­ša­va­ti loviti tom tehnikom, naš sa­rad­nik je uz pra­vi­lan pri­stup na oba te­re­na pro­šao neo­če­ki­va­no do­bro

Pr­vu po­lo­vi­nu av­gu­sta 2026. go­di­ne pam­ti­će­mo kao pe­riod sa ve­ro­vat­no naj­lo­ši­jim uslo­vi­ma za va­ra­li­ča­re­nje na Du­na­vu: tem­pe­ra­tu­ra vo­de u do­njem Po­du­na­vlju bi­la je 28 ste­pe­ni, a vo­do­staj is­pod HE Đer­dap 1 go­to­vo ne­za­be­le­že­no ni­zak. Čak su i mno­gi me­di­ji pre­ne­li vest da se na su­vom, od­no­sno iz­nad po­vr­ši­ne Du­na­va, po­sle mno­go go­di­na po­ja­vio le­gen­dar­ni dud u se­lu Kor­bo­vo, niz­vod­no od Kla­do­va. Uz sve na­ve­de­no, tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha je ne­ret­ko bi­la i 37 ste­pe­ni, a išla je i na 38. Upra­vo po ta­kvim uslo­vi­ma brat Pe­đa i ja pro­ve­li smo če­ti­ri da­na u Kla­do­vu (3–6. av­gu­sta), pe­ca­ju­ći uve­če sa oba­le na ka­me­nja­ru is­pod hi­dro­cen­tra­le. Ma­li vo­do­staj, vr­lo slab pro­tok i ne­ve­ro­vat­na bi­stri­na vo­de ni­su uli­va­li mno­go na­de za ulov. Oči­gled­no su ta­ko mi­sli­li i lo­kal­ni ri­bo­lov­ci, pa smo za če­ti­ri da­na na ke­ju vi­de­li ukup­no jed­nog je­di­nog va­ra­li­ča­ra, a na oba­li ni­je bi­lo ni dru­gih pe­ca­ro­ša.

VEĆ PR­VO VE­ČE, ME­ĐU­TIM, PRO­NA­ŠLI smo smu­đa na vo­ble­re. Po­ku­ša­li smo pred mrak bez uspe­ha da lo­vi­mo bu­co­va, pa po­tom u sam su­mrak smu­đa na pro­ve­re­nim me­sti­ma, ali bez ika­kvog re­zul­ta­ta. Po­tra­ži­li smo za­to, već po mr­klom mra­ku, te­ren sa naj­ja­čim pro­to­kom na či­ta­vom ke­ju. Tu smo ubr­zo na vo­ble­re iz­du­že­nog (mi­nou) ob­li­ka do­bi­li u krat­kom cu­gu tri smu­đa, uz ko­je smo ima­li vi­še spa­da­nja i uda­ra­ca, a prak­tič­no smo isto uz­bu­dlji­vo ve­če pre­sli­ka­li i dan ka­sni­je. Opet nam je re­a­li­za­ci­ja bi­la re­la­tiv­no ni­ska, iako su svi smu­đe­vi obe ve­če­ri bi­li u me­ri, a išli do 1,2 kg.

TRE­ĆE VE­ČE DO­NE­LO JE NO­VA de­ša­va­nja. Ka­ko sam, sa­da bez Pe­đe, po­čeo da za­ba­cu­jem pred­ve­če, opet se uza­lud­no na­da­ju­ći bu­co­vu ko­ji ni­je pro­ra­u­bo­vao ni­ti jed­nom, pro­me­nio sam pri­stup i pre­šao na pre­tra­ži­va­nje dna gla­vi­nja­rom. Po­sle ne­kih de­se­tak mi­nu­ta, a za tač­no po­la sa­ta (od 20,10 do 20,40), ulo­vio sam ta­ko čak tri so­ma te­ži­ne do 5 kg! Ka­ko ni­je bi­lo da­ška ve­tra i go­to­vo da ni­je bi­lo ni pro­to­ka, dno sam la­ko pre­tra­ži­vao gla­vi­nja­rom od sa­mo 11 gra­ma, vi­še se na­da­ju­ći smu­đu no so­mu, a je­dan od ta tri so­ma uda­rio je na nju dok je pro­pa­da­la na­kon za­ba­ci­va­nja. Cug je, me­đu­tim, br­zo stao. Do­zvo­lje­ni osta­tak ve­če­ri ba­cao sam smu­đu vo­ble­re, bez uspe­ha.

PO­SLED­NJE VE­ČE SVE SAM po­no­vio: isto me­sto, ista gla­vi­nja­ra, isti vre­men­ski uslo­vi, u isto vre­me sam bio na me­stu, ali upr­kos sve­mu – ni­je­dan uda­rac so­ma! I opet pre­la­zim na vo­bler, ali ume­sto smu­đa, na­kon kla­sič­nog smu­đar­skog udar­ca (i to baš u vre­me cu­ga), po­sle sjaj­ne bor­be na po­vr­ši­nu va­dim – mre­nu od 1.040 g, ko­ja kao da je is­ko­ri­sti­la od­su­stvo smu­đa u »pla­ni­ra­no« vre­me. Ubr­zo sam shva­tio i uzrok ka­rak­te­ri­stič­nog udar­ca: baš po­put smu­đa, i mre­na je usi­sa­la vo­bler ta­ko da je on za­vr­šio du­bo­ko u nje­nim usti­ma, a pro­sto je ne­ve­ro­vat­no da je obim tih usta bio tek ko­ji mi­li­me­tar ve­ći od obi­ma vo­ble­ra!

TA­KO SMO OKON­ČA­LI ČE­TI­RI krat­ka ve­čer­nja iz­la­ska na kej sa sa­svim so­lid­nim re­zul­ta­ti­ma s ob­zi­rom na za­te­če­ne uslo­ve, a po­seb­no nas je ob­ra­do­va­la ra­zno­li­kost ulo­va (čak tri vr­ste), ali i pro­seč­na ve­li­či­na ulo­vlje­nih ri­ba.

»Iz­dao« nas je sa­mo bu­cov, či­ji je­di­ni uda­rac na džig-stri­mer ni­sam re­a­li­zo­vao. Bu­cov se oči­to po­me­rio od oba­le ka sre­di­ni re­ke i br­žem to­ku, a lo­kal­ni ri­bo­lov­ci le­po su ga hva­ta­li na me­tal­ne gla­vi­nja­re pred­ve­če iz čam­ca, uz sa­mu bra­nu. Uz bu­co­ve, do­bi­ja­li su tek po­ne­kog smu­đa i so­ma, ali, pre­ma nji­ho­vim re­či­ma, »is­pod oče­ki­va­nja«.

SA­MO SE­DAM DA­NA KA­SNI­JE PRO­VEO sam če­ti­ri da­na u Go­lup­cu (14–17. 8), opet po očaj­nim uslo­vi­ma. Vo­do­staj Du­na­va ov­de je uslo­vljen ra­dom bra­ne u Kla­do­vu i da­ni­ma je bio sta­bi­lan i ni­zak, ali u gra­ni­ca­ma oče­ki­va­nog (oko 650 do 660). Da­ni su, me­đu­tim, osta­li vre­li, a pre­ja­ka ko­ša­va go­to­vo se ni­je sti­ša­va­la. Vo­da je bi­la sa­svim bi­stra, a pro­to­ka opet go­to­vo da ni­je bi­lo.

Ve­li­ki broj ša­ran­dži­ja i ba­bu­ška­ra pre­me­stio se sa po­zi­ci­ja iz Vi­na­ca i Usi­ja, ko­je su sa­svim pod tra­vom, na go­lu­bač­ki kej i broj­na me­sta niz­vod­no od nje­ga. Hva­ta­li su, me­đu­tim, uglav­nom pro­seč­ne ba­bu­ške i sa­svim sit­ne ša­ra­ne, te­ži­ne oko ki­lo­gra­ma.

IAKO JE BAŠ SVE BI­LO PRO­TIV va­ra­li­ča­re­nja, na ke­ju se uve­če mo­gao na vo­ble­re sa ja­čom vi­bra­ci­jom (naj­bo­lje dvo­del­ne) ulo­vi­ti po­ne­ki sit­ni­ji smuđ, ali bo­lje re­zul­ta­te... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 670-)