Lubeničarke pobeđuju travu

Iako u mno­go če­mu su­per­i­or­na u od­no­su na kla­sič­no du­bin­sko pe­ca­nje, fi­der teh­ni­ka ni­je sve­mo­gu­ća. To se po­ka­za­lo i ovog pu­ta na Gru­žan­skom je­ze­ru, ka­da je naš sa­rad­nik re­še­nje za če­ste gu­bit­ke krup­nih ba­bu­ški zbog ula­ska u gu­stu tra­vu, na­šao u za­me­ni mo­der­nih hra­ni­li­ca kla­sič­nim i odav­no (ne­pra­ved­no) za­po­sta­vlje­nim

Od­lu­čan u na­me­ri da pro­na­đem krup­ni­ju ba­bu­šku ne­go što je ona ka­kva se kra­jem mar­ta i pr­vih da­na apri­la ja­vlja­la na Mar­ko­vač­kom je­ze­ru, sa pri­ja­te­ljem i ko­le­gom Ni­ko­lom Iv­ko­vom za­pu­tio sam se na Gru­žan­sko je­ze­ro. Ono je po­zna­to po krup­nim ba­bu­ška­ma, ko­je se u po­je­di­nim de­lo­vi­ma se­zo­ne mo­gu ve­o­ma le­po lo­vi­ti, zbog če­ga na Šu­ma­dij­sko mo­re do­la­ze broj­ni ri­bo­lov­ci iz uda­lje­nih kra­je­va ze­mlje.

IN­FOR­MA­CI­JE KO­JE SMO PRE PO­LA­SKA pri­ku­pi­li uka­zi­va­le su da je vo­da vi­ša ne­go što je bi­la s kra­ja pro­šle go­di­ne i s po­čet­ka ove, te da je po­to­pi­la pri­o­bal­nu tra­vu, što bi mo­glo za­kom­pli­ko­va­ti pe­ca­nje. Od­mah po do­la­sku na oda­bra­ni te­ren uve­ri­li smo se da je sve što smo ču­li isti­na i da će pe­ca­nje bi­ti iz­u­zet­no slo­že­no, i to ne sa­mo zbog pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je već i za­to što je vo­da bi­la mut­na a oba­la u ve­li­kom bla­tu. No kad smo se već tu na­šli, ni­je bi­lo dru­ge do da po­ku­ša­mo da i u ta­kvim za nas vr­lo ne­po­volj­nim uslo­vi­ma pro­đe­mo što bo­lje.

DO­KLE GOD JE PO­GLED SE­ZAO, vi­de­li smo tra­vu u pli­ća­ku le­vo i de­sno od na­še po­zi­ci­je, a isto je bi­lo i is­pred nas, do da­lji­ne od oko 40 m. Ipak, son­di­ra­njem dna smo utvr­di­li da je si­tu­a­ci­ja bo­lja na uda­lje­no­sti od 54 m, gde je du­bi­na bi­la oko 120 cm, pa smo od­lu­či­li da tu pe­ca­mo, na­da­ju­ći se ulo­vu bez ob­zi­ra na sve što nam ni­je išlo na ru­ku, jer se duž ce­log pri­o­ba­lja vi­de­lo da je ri­ba ak­tiv­na.

Me­ša­vi­ni Gi­ca Mix pri­hra­na Li­mun Oranž i Royal Ba­bu­ška do­da­li smo teč­ni adi­tiv Med Be­ta­lin, ku­va­nu ko­no­plju i pre­zlu u bo­ji, a on­da smo obo­ji­ca po jed­nim fi­de­rom start­nim pri­hra­nji­va­njem for­mi­ra­li hra­ni­li­šte na kom će­mo pe­ca­ti tim šta­pom, dok smo dru­gim lo­vi­li bez po­čet­nog hra­nje­nja.

PO­KA­ZA­LO SE KA­SNI­JE DA TA­KAV KOM­BI­NO­VA­NI pri­stup ni­je bio po­tre­ban, jer na hra­ni­li­šti­ma na­pra­vlje­nim po­čet­nim hra­nje­njem ni­smo ima­li ni­šta vi­še ni­ti ma­nje ulo­va ne­go na oni­ma for­mi­ra­nim pla­si­ra­njem pri­ma­me če­stim za­ba­ča­ji­ma si­ste­ma sa hra­ni­li­com. Ba­bu­ška je još bi­la le­tar­gič­na, tj. ni­je bi­la pri na­ro­či­tom ape­ti­tu.

Ne­kih po­la sa­ta od po­čet­ka pe­ca­nja, za krat­ko vre­me pro­ma­ši­li smo ne­ko­li­ko si­lo­vi­tih uda­ra­ca, ve­ro­vat­no za­to što su ba­bu­ške uzi­ma­le gli­stu za sam kraj. Sre­ćom to ni­je po­tra­ja­lo du­go i ubr­zo smo upe­ca­li pr­ve ri­be, i to le­pe, pro­seč­ne te­ži­ne oko 700 g. Od ma­ma­ca su naj­vi­še ulo­va da­li me­sni cr­vi, a po­go­to­vo kom­bi­na­ci­ja cr­ve­ne gli­ste i jed­nog cr­va (ko­ja je bi­la ri­bi pri­vlač­ni­ja), ali je Ni­ko­la ne­ko­li­ko ba­bu­ški do­bio... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 661-)