Kad Begej »procveta«

U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va bu­cov­dži­je po­te­zan­ke ko­ri­ste kao do­dat­ni ma­mac, mon­ti­ran na boč­ni pred­vez iz­nad ne­ke va­ra­li­ce. Neo­če­ki­va­no ma­sov­na po­ja­va »vo­de­nog cve­ta« na Be­ge­ju bi­la je pri­li­ka in­ven­tiv­nom va­ra­li­ča­ru da pro­ba sli­čan a opet bit­no dru­ga­či­ji pri­stup, s »po­moć­nim« mam­cem kao je­di­nim na šta­pu, što mu je do­ne­lo fan­ta­sti­čan re­zul­tat

Cve­ta­nje Ti­se, pe­riod od ne­ko­li­ko da­na to­kom kog se ma­sov­no ro­je jed­no­dnev­ni in­sek­ti iz ro­da vo­de­nog cve­ta (Ep­he­me­rop­te­ra), fe­no­men je po­znat i van gra­ni­ca Sr­bi­je. I pri­li­ka za adre­na­lin­ski ri­bo­lov ko­ji se pam­ti ce­le go­di­ne.

Ma­nje je po­zna­to da na isti na­čin »cve­ta­ju« i dru­ge na­še rav­ni­čar­ske re­ke, pre svih Be­gej i Ta­miš. Obe da­le­ko skrom­ni­je od Ti­se, ali sa­svim do­volj­no da nam da­ju šan­su za nad­mu­dri­va­nje s ri­bom i od­lič­ne ulo­ve mu­ši­ča­re­njem i va­ra­li­ča­re­njem.

Tih ne­ko­li­ko da­na cve­ta­nja ide­al­no je za lov mno­gih ri­ba – kle­na, prot­fi­ša, bu­co­va, so­ma, pa i ra­znih vr­sta be­le. U to­ku ro­je­nja, ko­je obič­no po­či­nje u su­mrak, ri­ba se »cve­tom« in­ten­ziv­no hra­ni. Ne­ka­da to či­ni na po­vr­ši­ni vo­de, što ri­bo­lo­vu da­je po­seb­nu čar.

ZA IZ­LA­ZAK NA BE­GEJ KOD Zre­nja­ni­na i ak­ci­ju ko­ja je tra­ja­la 20 mi­nu­ta spre­mao sam se sko­ro či­ta­ve go­di­ne raz­mi­šlja­ju­ći šta bi ri­ba mo­gla da vi­di kao cvet na po­vr­ši­ni. Vre­me­na je, na­i­me, u ovoj si­tu­a­ci­ji ve­o­ma ma­lo i na vo­di se ne mo­že mno­go eks­pe­ri­men­ti­sa­ti.

S ob­zi­rom na to da ne mu­ši­ča­rim, ali da i te ka­ko vo­lim da lo­vim stri­me­ri­ma i va­ra­li­čar­cem, po­sle do­sta raz­mi­šlja­nja, a po­u­čen pro­šlo­go­di­šnjim is­ku­stvom, opre­de­lio sam se za oko 3 cm du­ge »gar­gle­re«, pre­te­žno be­le bo­je. Taj stri­mer po pa­du na vo­du ne to­ne, a s ma­lim ote­ža­njem ga je la­ga­nim pri­bo­rom mo­gu­će za­ba­ci­ti do­volj­no da­le­ko i vo­di­ti ta­ko da uvek osta­ne na po­vr­ši­ni.

MA­MAC SAM VE­ZAO NA BOČ­NU pe­tlju, a ne­kih 40 cm is­pod nje­ga... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 639-)