Vre­me po­ma­me za re­vi­ri­ma na ko­ji­ma se ša­ran pe­ca po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti« po svoj pri­li­ci je za na­ma, iz­me­đu osta­log i za­to što su se mno­gi uve­ri­li da ni na vo­da­ma ve­o­ma bo­ga­tim ri­bom ni­je uvek la­ko lo­vi­ti ka­pi­tal­ca za ka­pi­tal­cem. Šta­vi­še, če­sto se tre­ba po­tru­di­ti i da bi se hva­ta­li ma­nji ša­ra­ni. Ali ka­da ri­bo­lo­vac pro­na­đe do­bit­ni ma­mac i me­sto, mo­že ra­ču­na­ti na do­sta ak­ci­je i le­po pro­ve­de­no vre­me

Bu­cov je jed­na od gra­blji­vi­ca ko­je se naj­re­đe lo­ve na pri­rod­ne mam­ce. Dva glav­na raz­lo­ga za to le­že u či­nje­ni­ci da on naj­če­šće na­pa­da plen is­pod sa­me po­vr­ši­ne ili na njoj, i to dok se ovaj kre­će, po pra­vi­lu pri­lič­no br­zo, a ta­kvu je pre­zen­ta­ci­ju da­le­ko lak­še iz­ve­sti va­ra­li­com ne­go pri­rod­nim mam­cem. Ali, po­sto­ji i si­tu­a­ci­ja u ko­joj je ke­der mno­go efi­ka­sni­ji, a i na­čin da se u ta­kvim uslo­vi­ma le­po na­pe­ca­mo

Do pre ne­ko­li­ko go­di­na je čak i me­đu is­ku­snim lov­ci­ma na gra­blji­vi­ce vla­da­la fa­ma da je na aku­mu­la­ci­ji Će­li­je, prem­da pri­lič­no bo­ga­toj smu­đem, tu gra­blji­vi­cu mo­gu­će uhva­ti­ti sa­mo na pri­rod­ni ma­mac ili na vo­bler, a da va­ra­li­ce od me­ke gu­me iz ne­kog raz­lo­ga uop­šte ne da­ju ulo­ve. Ko­li­ko je ta­kva pred­sta­va bi­la po­gre­šna, sa­zna­će­te i iz ovog tek­sta

Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na za­tiš­ja, to­kom ko­jih su i naj­u­spe­šni­ji fi­de­ra­ši uz mno­go tru­da do­bi­ja­li tek po­ne­ku le­pu ri­bu, pa su ta­ko­re­ći i za­bo­ra­vi­li na jed­nu od naj­a­trak­tiv­ni­jih vo­da u Bra­ni­čev­skom okru­gu, ove se­zo­ne do­šlo je do pra­ve eks­plo­zi­je ulo­va krup­nih de­ve­ri­ka, što je iza­zva­lo po­no­vu na­va­lu lju­bi­te­lja mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com na Ko­sto­lač­ki du­na­vac

No­vi Du­nav je ve­štač­ki stvo­re­na aku­mu­la­ci­ja, ko­ja se pru­ža pa­ra­lel­no sa ži­vim to­kom te re­ke, u Be­ču. Za­hva­lju­ju­ći do­brom ču­va­nju i od­lič­nim pri­rod­nim uslo­vi­ma, obi­lu­je i mir­nim vr­sta­ma ri­ba i ra­znim gra­blji­vi­ca­ma, pre sve­ga so­mom, štu­kom i ban­da­rom, ko­ji do­sti­že za na­še poj­mo­ve ogrom­ne di­men­zi­je i ve­o­ma ga je za­bav­no lo­vi­ti

Re­či­ca Je­grič­ka je me­đu voj­vo­đan­skim ri­bo­lov­ci­ma po­zna­ta i po le­pom am­bi­jen­tu i po so­lid­nom ri­bljem fon­du, a po­go­to­vo po »zla­ti­ca­ma« i ša­ra­ni­ma. Me­đu­tim, ni­su u lo­vu tih dve­ju vr­sta ri­ba pod­jed­na­ko uspe­šni ni is­ku­sni ri­bo­lov­ci sa ove i slič­nih vo­da. Po­sto­je, na­i­me, ne­ke spe­ci­fič­no­sti i ni­jan­se ko­je mno­gi­ma iz­mi­ču, a od ko­jih uspeh mo­že i pre­sud­no za­vi­si­ti