Iako ni­ko ni­je u sta­nju da na­ve­de de­kor va­ra­li­ce na ko­ji se ri­ba ne mo­že ulo­vi­ti, ne­ma zbo­ra da ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ima svo­je fa­vo­ri­te i da se dr­ži ne­kih pra­vi­la pri iz­bo­ru. Ve­ći­na sma­tra da su dre­ča­vi de­ko­ri naj­bo­lji u uslo­vi­ma lo­še vi­dlji­vo­sti, te da one ne­u­tral­ne tre­ba ko­ri­sti­ti ka­da je pro­vid­nost vo­de ve­li­ka, a sve­tlo ja­ko. Ali gde svr­sta­ti de­li­mič­no pro­vid­ne a de­li­mič­no »vri­šte­će« de­ze­ne i ka­da nji­ma lo­vi­ti?

Na Da­bi ba­ra­ma kod Kru­šev­ca ve­ći­na plov­ka­ro­ša ci­pri­ni­de pe­ca na ku­va­nu pše­ni­cu i na fik­si­ra­ni plo­vak ili ve­gler. Od­stu­pa­ju­ći od tih re­še­nja, is­ku­sni plov­ka­roš le­po se na­pe­cao na zr­no mla­dog ku­ku­ru­za pla­si­ra­no na sa­mom dnu

Pe­de­se­tak me­ta­ra od Bran­ko­vog mo­sta i tek ne­što vi­še od pr­vih zgra­da Be­o­gra­da na vo­di, u ur­ba­nom am­bi­jen­tu, na obali reke ko­ja je sve sa­mo ne či­sta, već ne­ko­li­ko ne­de­lja se na ma­lom pro­sto­ru ti­ska bar po dva­de­se­tak ri­bo­lo­va­ca, ko­ji ve­o­ma uspe­šno hva­ta­ju tol­sto­lo­bi­ka si­ste­mi­ma sa hra­ni­li­com, is­klju­či­vo na ku­gli­ce sti­ro­po­ra

Naš pro­sla­vlje­ni ša­ran­dži­ja Bo­jan Bo­ja­nić ne­dav­no je iz­veo za­ni­mljiv eks­pe­ri­ment, u že­lji da po­ka­že da Be­gej ni­je mr­tva re­ka, kao što mno­gi Zre­nja­ni­ci mi­sle, već da se na nje­mu ša­ran mo­že uspe­šno pe­ca­ti, čak i u sa­mom gra­du

Le­to de­fi­ni­tiv­no ni­je naj­bo­lji deo go­di­ne za ri­bo­lov sa mor­ske oba­le, po­go­to­vo u tu­ri­stič­kim cen­tri­ma, u ko­ji­ma ta­da vla­da ve­li­ka gu­žva. Da stvar bu­de još go­ra, osim sa tim pro­ble­mom, mi pro­seč­ni slat­ko­vod­ni ri­bo­lov­ci sa­da tre­ba da se iz­bo­ri­mo i sa manj­kom vre­me­na, sa­mo­po­u­zda­nja, is­ku­stva u pe­ca­nju na mo­ru i od­go­va­ra­ju­ćeg pri­bo­ra. Je­dan od do­brih na­či­na da sa svim tim ote­ža­va­ju­ćim okol­no­sti­ma iza­đe­mo na kraj je da pe­ca­mo ona­ko ka­ko naj­bo­lje zna­mo i ume­mo

Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re su u po­sled­njih de­se­tak go­di­na po­sta­le pra­vi hit me­đu na­šim va­ra­li­ča­ri­ma, ko­ji na njih lo­ve mno­ge gra­blji­vi­ce, od so­ma i mla­di­ce, pre­ko smu­đa i bu­co­va, do kle­na i ban­da­ra. Da­le­ko se naj­ma­nje od svih po­pu­lar­nih pre­da­to­ra na njih hva­ta štu­ka. Tekst ko­ji sle­di po­ka­zu­je da je ve­ro­vat­no glav­ni raz­log za to či­nje­ni­ca da štu­ka­ro­ši tu vr­stu va­ra­li­ca bez­raz­lo­žno za­po­sta­vlja­ju