Da li bi­smo se ma­nje ža­li­li na ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če u na­šim vo­da­ma ka­da bi u nji­ma broj­ni­ja bi­la vr­sta ko­ja se ma­nje mno­ži i te­že ši­ri ali za­to ra­ste znat­no vi­še od na­pa­sti ko­ju ve­ći­na nas ne vo­li ni da vi­di na udi­ci?

Ri­bo­lov ša­ra­na da­nas je mno­go dru­ga­či­ji ne­go što je bio do pre tri­de­se­tak go­di­na, i to za­hva­lju­ju­ći po­ja­vi boj­li­ja, mon­ta­ži ma­ma­ca is­pod udi­ce (na »dla­ku«), ko­ri­šće­nju če­kr­ka s me­ha­ni­zmom slo­bod­nog ho­da i elek­tron­skih in­di­ka­to­ra tr­za­ja... Me­đu­tim, još ima tra­di­ci­o­na­li­sta ko­ji pe­ca­ju­ći na sta­rin­ski na­čin od­lič­no pro­la­ze

Pri­su­stvo ve­li­kih ja­ta bu­co­va na ati­pič­nom me­stu na spo­roj rav­ni­čar­skoj re­ci sve­stra­ni va­ra­li­čar is­ko­ri­stio je za iz­u­zet­no di­na­mi­čan i pro­duk­ti­van vi­še­dnev­ni lov na raz­ne ve­štač­ke mam­ce, od pil­ke­ra pre­ko vo­ble­ra do po­vr­ši­na­ca

Ri­bo­lov­ci se spo­re oko mno­gih pi­ta­nja, pa i oko raz­lo­ga iz ko­jih gra­blji­vi­ce na­sr­ću na dre­ča­vo obo­je­ne ve­štač­ke mam­ce. Ali se sko­ro svi sla­žu oko to­ga da ta­kve de­ze­ne uvek po mra­ku tre­ba ima­ti pri ru­ci i nu­di­ti ih ri­bi

U iš­če­ki­va­nju je­se­njeg cu­ga be­le ri­be u do­njem to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju broj­ni ri­bo­lov­ci sva­ko­dnev­no pe­ca­ju ra­znim teh­ni­ka­ma, pa i na fi­der. Mno­gi se ža­le da ri­ba ni­je pri ape­ti­tu, ali to mo­žda i ni­je slu­čaj, jer ima i vr­lo do­brih ulo­va ka­da se ko­ri­ste fi­ni pri­bor, ose­tlji­vi si­ste­mi, sit­ni mam­ci i do­bro oda­bra­na pri­ma­ma

Ri­ba se ni na me­sti­ma na ko­ji­ma se re­dov­no pri­hra­nju­je ne po­na­ša sva­kog da­na na isti na­čin, tj. ne re­a­gu­je uvek jed­na­ko do­bro na pri­ma­mu i po­nu­đe­ne mam­ce, ni­je uvek na is­toj da­lji­ni od oba­le, ni­ti je­de u isto vre­me. Ali oni ko­ji su sprem­ni da ma­lo vre­me­na po­tro­še na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i zna­ju šta sve tre­ba pro­ba­ti uvek us­pe­ju da »iš­čač­ka­ju« bar ne­što