Šta ra­di­ti ka­da nam se de­se­tak cen­ti­me­ta­ra iz­nad dna, u slo­bod­noj vo­di, ja­vlja sa­mo do­sad­na sit­nu­ri­ja, dok »pra­ve« ri­be uzi­ma­ju sa­mo ma­mac spu­šten ta­mo oda­kle udi­cu sko­ro si­gur­no ne­će­mo iz­vu­ći. Naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga iza­bra­li su sku­plju ali pro­duk­tiv­ni­ju va­ri­jan­tu pecanja i na­u­ži­va­li se.

Ve­či­ta di­le­ma sva­kog plov­ka­ro­ša je­ste ko­ji štap za pe­ca­nje ku­pi­ti. Sko­ro sva­ki po­čet­nik na­ba­vi je­dan štap, te nji­me iz­ve­sno vre­me pe­ca sve i svu­da, da bi po­ste­pe­no, sa ši­re­njem zna­nja, shva­tao ko­ja su mu ogra­ni­če­nja i pro­ši­rio ar­se­nal mo­de­li­ma raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka i na­me­na.

Ku­ku­ruz je je­dan od glav­nih sastojaka ve­ći­ne hra­na za mir­ne ri­be. Ko­ri­sti se u for­mi bra­šna, gri­za, ce­lih ili se­če­nih zr­na itd. Za­ču­do, ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca do­da­je ga u svo­je pri­ma­me u jed­nom za ri­bu iz­u­zet­no pri­vlač­nom a na­ma la­ko do­stup­nom vi­du – is­ko­kanog i po­tom sa­mle­venog. Ot­kri­va­mo vam jed­nu od do­bro ču­va­nih taj­ni sta­rih tak­mi­ča­ra.

Naj­po­se­će­ni­ja aku­mu­la­ci­ja u ju­go­i­stoč­noj Sr­bi­ji ume da bu­de ve­o­ma iz­da­šna pre­ma fi­de­ra­ši­ma i plov­ka­ro­ši­ma. Me­đu­tim, po­čet­kom apri­la su i vre­men­ske pri­li­ke i ulo­vi bi­li pro­men­lji­vi, pa se do uspeha dolazilo samo uz do­bru tak­ti­ku, te od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu i mam­ce, a trebalo je i ma­lo sre­će da se na­đe do­bro me­sto na de­lu je­ze­ra na kom je ri­ba u tom mo­men­tu za­in­te­re­so­va­na za je­lo.

Du­go oče­ki­va­ni pro­leć­ni cug ci­pri­ni­da na ka­na­li­ma, ku­bi­ci­ma i ba­ra­ma ove go­di­ne je po­pri­lič­no oka­snio. Ali oni ko­ji su upor­no iz­la­zi­li na vo­du, iš­če­ku­ju­ći da ri­ba ko­nač­no pro­ra­di, pre ili ka­sni­je do­če­ka­li su svo­jih pet mi­nu­ta.

Ve­ći­na ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca sta­ri­jih od 40 go­di­na po­činjala je da pe­ca dr­ve­nim šta­povima, naj­če­šće bam­bu­so­vim, ili se sa ta­kvi­ma če­sto sre­ta­la na po­čet­ku ka­ri­je­re. Ma­lo-poma­lo, »mot­ke« na­pra­vlje­ne od pri­rod­nih ma­te­ri­ja­la is­pa­le su iz mo­de i sa­da se vr­lo ret­ko vi­đa­ju. Ni u raz­vi­je­nom ostat­ku sve­ta ni­je dru­ga­či­je. Me­đu­tim, šta­po­vi od bam­bu­sa i da­nas se pra­ve (do­du­še mno­go ma­nje ne­go ne­ka­da) i pro­da­ju (ali po ce­na­ma ne­ret­ko vi­še­stru­kom ve­ćim i od onih za naj­sku­plje kar­bo­nce).