Na­o­ko ne pre­vi­še va­žni de­ta­lji u iz­bo­ru de­la si­ste­ma ko­ji nas uvek naj­di­rekt­ni­je po­ve­zu­je s upe­ca­nom ri­bom ne­ret­ko su pre­sud­ni, a oni ko­ji ume­ju da pro­na­đu naj­bo­lji mo­del udi­ce za sva­ku kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju u ve­li­koj su pred­no­sti u od­no­su na one ko­ji o to­me ne vo­de ra­ču­na

Udi­ca je ne­sum­nji­vo je­dan od naj­va­žni­jih de­lo­va sva­kog pe­ca­ro­škog si­ste­ma. Ali upr­kos to­me što smo svi sve­sni to­ga da od nje­ne oštri­ne, ve­li­či­ne, ob­li­ka i sna­ge, kao i od na­či­na na ko­ji je ve­zu­je­mo od­no­sno po­sta­vlja­mo na va­ra­li­cu, umno­go­me za­vi­si i ulov ko­ji će­mo ostva­ri­ti, tj. za­do­volj­stvo ko­je će nam iz­la­zak na vo­du do­ne­ti, ne obra­ća­mo svi na te ka­rak­te­ri­sti­ke jed­na­ku pa­žnju. Ne­ke ko­le­ge ih čak pot­pu­no ig­no­ri­šu, te se opre­de­lju­ju za naj­jef­ti­ni­je udi­ce, pri­pi­su­ju­ći on­da svo­je ne­u­spe­he (pro­ma­ša­je u kon­tri, ma­li pro­ce­nat re­a­li­zo­va­nih tr­za­ja, broj­na spa­da­nja, is­pra­vlja­nja ili pu­ca­nja to­kom bor­be) ra­znim fak­to­ri­ma, a pre sve­ga lo­šoj sre­ći. Ima, s dru­ge stra­ne, i onih ko­ji mi­sle da sve po­ten­ci­jal­ne pro­ble­me ot­kla­nja­ju ku­pu­ju­ći naj­sku­plje udi­ce, dok na nji­ho­vu upo­tre­blji­vost u sva­koj kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji ne obra­ća­ju pa­žnju, pa im kraj­nji re­zul­tat bu­de tek ne­što bo­lji ne­go ko­le­ga­ma iz pr­ve gru­pe. Po­sto­je, na­i­me, prak­tič­no bez­broj­ne fi­ne­se u ve­zi s iz­bo­rom udi­ca i nji­ho­vom mon­ta­žom od­no­sno ve­zi­va­njem (bi­lo da se pe­ca na ve­štač­ke ili pri­rod­ne mam­ce) – šta­vi­še, mno­ge od njih za­slu­žu­ju i po­se­ban pri­log ko­ji bi mo­gao za­u­ze­ti bar po­la stra­ne Ri­bo­lo­va. U jed­nom tek­stu ap­so­lut­no je ne­mo­gu­će ma­kar i u naj­kra­ćim cr­ta­ma sve ob­ra­di­ti, ali će­mo ovom pri­li­kom bar na­če­ti tu te­mu i skre­nu­ti vam pa­žnju na po­ne­što od ono­ga što tre­ba ima­ti u vi­du ka­da na­o­ru­ža­va­mo va­ra­li­ce. 

1. SNA­GA ILI TE­ŽI­NA. Pri opre­ma­nju va­ra­li­ca udi­ca­ma, ne­kad nam je va­žni­je da one bu­du što ja­če, a ne­ka­da da bu­du što lak­še. Pr­vo da­je si­gur­nost ako uda­ri krup­ni­ja ri­ba, a dru­go obez­be­đu­je ne sa­mo ži­vah­ni­ji rad ma­njih va­ra­li­ca (ko­ji je če­sto vr­lo bi­tan fak­tor pri­vlač­no­sti sva­kog ve­štač­kog mam­ca) već i efi­ka­sni­je uba­da­nje, tj. bo­lje pro­di­ra­nje vr­ha, zbog ma­nje po­vr­ši­ne. Na sli­ci uz ovaj deo tek­sta je Per­ca­max Dre­a­mlu­res gla­vi­nja­ra du­ži­ne 4 cm i te­ži­ne 9 g, na­me­nje­na za lov ban­da­ra, prot­fi­ša, kle­na i bu­co­va ra­znih ve­li­či­na, na ko­ju su na­mon­ti­ra­ne tro­kra­ke VMC 8540, na­pra­vlje­ne od tan­ke ali ne i sla­be ži­ce.

Na­rav­no, za­vi­sno od to­ga šta nam tre­ba u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji, tj. ko­ja nam je oso­bi­na udi­ca pri­mar­na, mo­že­mo se opre­de­li­ti za lak­ši a sla­bi­ji tip ili za ja­či ali te­ži, pri če­mu tre­ba ima­ti u vi­du da ne­kad udi­ca od de­blje ži­ce mo­ra bi­ti za broj ma­nja od one lak­še da bi se pro­iz­ve­la jed­na­ko ži­vah­na vi­bra­ci­ja.

2. TRO­KRA­KA, DVO­KRA­KA ILI JED­NO­KRA­KA. Dvo­kra­ke udi­ce se naj­ma­nje ko­ri­ste u va­ra­li­ča­re­nju, gde ih sko­ro is­klju­či­vo sre­će­mo na ne­kim me­tal­nim gla­vi­nja­ra­ma (kao što su kla­sič­ni ame­rič­ki mo­de­li Ci­ca­da i Hed­don So­nar) te na ne­kim mon­ta­ža­ma »flek­si džig« (tj. če­bu­ra­ška) ti­pa za si­li­kon­ce ili sun­đe­ra­ste va­ra­li­ce na­lik pe­še­vi­ma, na ko­je naj­vi­še lo­ve ru­ski ri­bo­lov­ci.

Za opre­ma­nje vo­ble­ra, po­vr­ši­na­ca i »pot­po­vr­ši­na­ca« na­pra­vlje­nih od dr­ve­ta ili pla­sti­ke, za­tim za lep­ti­re, ka­ši­ke i pil­ke­re, te za do­dat­no »na­o­ru­ža­va­nje« ve­li­kih si­li­ko­na­ca, du­go su se ko­ri­sti­le go­to­vo je­di­no tro­kra­ke udi­ce, ali se po­sled­njih de­ce­ni­ja iz ra­znih raz­lo­ga sve vi­še upo­tre­blja­va­ju jed­no­kra­ke. Je­dan od njih je­ste ve­li­ka sna­ga udi­ce u od­no­su na ve­li­či­nu a isto­vre­me­no ma­nja te­ži­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 635-)

 

 

fShare