Ši­rom Evro­pe sve je inte­reso­va­nja po­bu­đu­je »spe­ci­ja­li­stič­ko« pe­ca­nje krup­ne mre­ne i reč­nog ša­ra­na. Je­dan od glav­nih raz­lo­ga po­pu­lar­no­sti te di­sci­pli­ne ko­ja je iz­me­đu fi­de­ra i mo­der­nog ša­ran­skog ri­bo­lo­va le­ži u to­me što se njo­me mo­gu, na do­bro oda­bra­nom me­stu, istim pri­bo­rom, pri­stu­pom, pri­hra­nom i mam­ci­ma isto­vre­me­no lo­vi­ti te dve vr­ste ri­ba, ko­je su za­pra­vo mno­go slič­ni­je ne­go što nam se na pr­vi po­gled či­ni

Fi­de­ra­ši na je­ze­ru Ada Ci­gan­li­ja naj­če­šće ci­lja­no pe­ca­ju de­ve­ri­ku, ko­ja ni­je na­ro­či­to broj­na, ali do­sti­že za­vid­nu te­ži­nu u od­no­su na pro­sek u na­šim vo­da­ma. Zbog sra­zmer­no ma­le ko­li­či­ne ri­be, ve­o­ma bi­stre vo­de i po­ja­sa tra­ve oko kog se pe­ca, ovaj ri­bo­lov ve­o­ma je zah­te­van, ali ka­da se ri­bo­lo­vac do­bro spre­mi i uz to ima ma­lo sre­će, mo­že se na­u­ži­va­ti i po­čet­kom de­cem­bra

Lov ša­ra­na na ve­li­kim re­ka­ma jed­na je od te­žih ri­bo­lo­vač­kih di­sci­pli­na i u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne, ka­da je naj­ce­nje­ni­ji ci­pri­nid iz­u­zet­no ak­ti­van. A u ovom pe­ri­o­du, ka­da se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži mi­ni­mu­mu, to po­sta­je pra­vi eks­trem­ni sport, u kom na uspeh u kon­ti­nu­i­te­tu mo­gu ra­ču­na­ti sa­mo naj­u­por­ni­ji i naj­ve­šti­ji

Kle­ma­nje je­ste naj­ra­spro­stra­nje­ni­je i po mno­go če­mu naj­bo­lje re­še­nje za pra­vlje­nje saj­li svih de­blji­na. Ali taj deo si­ste­ma, pre­ko po­tre­ban u svim si­tu­a­ci­ja­ma ka­da po­sto­ji mo­guć­nost ja­vlja­nja štu­ke, mo­že­mo na­pra­vi­ti i na ne­ko­li­ko dru­ga­či­jih na­či­na, pa i ve­zi­va­njem ne­kim od naj­popularniih čvo­ro­va

Je­dan od naj­va­žni­jih fak­to­ra uspe­ha u pe­ca­nju na plo­vak je te­melj­no son­di­ra­nje dna na me­stu ri­bo­lo­va i oda­bir du­bi­ne na ko­joj će ma­mac bi­ti po­nu­đen. A ko­li­ko i na­iz­gled sa­svim ma­le raz­li­ke u pre­zen­ta­ci­ji mo­gu uti­ca­ti na ko­nač­ni re­zul­tat od­lič­no se vi­di iz ovog tek­sta vr­snog tak­mi­ča­ra i vi­še­stru­kog re­pre­zen­ta­tiv­ca Sr­bi­je

Što su tem­pe­ra­tu­re vo­de ni­že, a mrest bli­ži, pol­no zre­le štu­ke po­sta­ju sve ma­nje ras­po­lo­že­ne za jur­nja­vu za ple­nom, pa ih sve ma­nje za­ni­ma­ju va­ra­li­ce. Za­to je ovo pra­vo vre­me za lov te gra­blji­ve vr­ste sta­tič­nim teh­ni­ka­ma, na pri­rod­ne mam­ce, tj. na ke­de­re. Ovog pu­ta do­no­si­mo za­ni­mlji­vo is­ku­stvo o lo­vu na plo­vak na bi­strim i du­bo­kim sta­ja­ćim vo­da­ma