Ri­bo­lov­ci koji su se opre­de­li­li za mo­der­ne va­ri­jan­te du­bin­skog pe­ca­nja sve če­šće se od­lu­ču­ju da na­ba­ve bar je­dan štap uz ko­ji se do­bi­ja­ju vr­ho­vi raz­li­či­te sna­ge, a ne­ka­da i ak­ci­je, pa i vr­ste. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam je­dan od naj­in­te­re­sant­ni­jih mo­de­la tog ti­pa ko­ji se tre­nut­no mo­gu na­ći na evrop­skom tr­ži­štu

Ko­lu­ba­ra je jed­na od na­ših re­ka mren­skog ti­pa na ko­ju sva­ke zi­me u ve­li­kom bro­ju do­la­ze i ri­bo­lov­ci iz uda­lje­ni­jih kra­je­va, i to sko­ro svi za­to da bi pe­ca­li sko­ba­lja, ko­ji ov­de ne do­sti­že ve­li­či­ne svo­jih sr­od­ni­ka iz Dri­ne ili Za­pad­ne Mo­ra­ve, ali ga ima podo­sta i mo­že se uspe­šno hva­ta­ti, na­ro­či­to na plo­vak

Sko­ro sva­ko ko pe­ca mir­ne vr­ste bar po­ne­kad ri­ba­ma na udi­ci nu­di hleb, a on se u ra­znim ko­mbi­na­ci­ja­ma ili sam ko­ri­sti i za pri­ma­mlji­va­nje. Upo­tre­blja­va se pre­ko ce­le go­di­ne, ali iz vi­še raz­lo­ga po­seb­no mno­go baš zi­mi. Za­to smo na jed­nom me­stu i sa­bra­li sve na­či­ne na ko­je ga mo­že­mo po­nu­di­ti ri­ba­ma

To­ma je od ma­lih no­gu na vo­di pro­vo­dio sva­ki slo­bo­dan tre­nu­tak, a po­sled­njih go­di­na se pot­pu­no po­sve­tio fi­de­ru; tom tehni­kom pe­ca i re­kre­a­tiv­no i na tak­mi­če­nji­ma, ko­ja su mu, po nje­go­vim re­či­ma, po­mo­gla da znat­no una­pre­di svo­je ume­će i efi­ka­snost. Stal­nim usa­vr­ša­va­njem je do­šao do re­še­nja ko­ja mu da­ju ri­bu pod­jed­na­ko do­bro i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, a ono što sma­tra naj­va­žni­jim za uspeh po­de­lio je sa či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va

Ako se va­ra­li­ča­ri ko­ji pre­te­žno lo­ve smu­đa u ne­če­mu sko­ro bez iz­u­zet­ka sla­žu, on­da je to uve­re­nje da se ta ri­ba na vo­ble­re lo­vi to­kom pro­le­ća, le­ta i pr­vog de­la je­se­ni, dok su ka­sna je­sen i zi­ma re­zer­vi­sa­ni za va­ra­li­ce od si­li­ko­na i me­ke gu­me, ko­je se mo­gu sa­svim spo­ro vo­di­ti pri dnu. Ma­lo je onih ko­ji vo­ble­re ba­ca­ju i u ovom de­lu se­zo­ne, iako nji­ho­vi re­zul­ta­ti go­vo­re da to i te ka­ko ima smi­sla

Ne tre­ba da ima­mo mno­go ri­bo­lo­vač­kog is­ku­stva da bi­smo zna­li da po­sto­je ma­li, sred­nje ve­li­ki i ve­li­ki mam­ci. Za njih se opre­de­lju­je­mo pre sve­ga za­vi­sno od ve­li­či­ne ri­be ko­ju u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji oče­ku­je­mo. Ali mno­ge ko­le­ge gu­be iz vi­da da je ve­o­ma če­sto na­čin po­sta­vlja­nja mam­ca jed­na­ko bi­tan fak­tor nje­go­ve pri­vlač­no­sti kao i vr­sta i ve­li­či­na na udi­ci po­nu­đe­nog za­lo­ga­ja, pa ih na tu či­nje­ni­cu vre­di po­vre­me­no podsetiti...