Si­ste­mi sa­sta­vlje­ni od ote­ža­ne džig udi­ce iz­ra­zi­to krat­kog vra­ta i do­dat­ne tro­kra­ke se naj­vi­še ko­ri­ste za lov smu­đa (ka­ko na pri­rod­ne mam­ce, ta­ko i na ke­de­re). Me­đu­tim, oni su, uz iz­ve­sne mo­di­fi­ka­ci­je, ve­o­ma efi­ka­sni i za lov štu­ke, ka­ko na sta­ja­ći­ca­ma, ta­ko i na spo­rim re­ka­ma.

Iole is­ku­sni­ji smu­đa­ro­ši zna­ju da sva­ki na­do­la­zak vo­de na ve­li­kim re­ka­ma do­no­si pro­me­nu ži­vot­nih uslo­va za sve ri­be. Mno­ge od njih, uključujući i smuđa, neposredno pred porast i u njegovim prvim danima intenzivno se hrane. Za­to u pe­ca­nju te gra­blji­vi­ce naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji pom­no pra­te vo­do­sta­nje i oba­ve­zno iz­la­ze na vo­du on­da ka­da su iz­gle­di za tro­fej­ni ulov naj­ve­ći.

Sko­balj je po pi­ta­nju pri­hra­na i aro­ma na ko­je do­bro re­a­gu­je znat­no iz­bir­lji­vi­ji od ve­ći­ne dru­gih vr­sta ci­pri­ni­da, ka­ko onih iz spo­ri­jih te­ku­ći­ca (de­ve­ri­ke, ba­bu­ške, ša­ra­na), ta­ko i onih iz br­žih vo­da (mre­ne, plo­ti­ce i no­sa­re [šljivara]). To či­ni pe­ca­nje kom­pli­ko­va­ni­jim, ali za mno­ge ri­bo­lov­ce, po­put me­ne, baš to da­je do­dat­nu draž nad­mu­dri­va­nju sa ovom bor­be­nom ri­bom, či­je po­na­ša­nje če­sto ni­je mo­gu­će pred­vi­de­ti.

Ve­ći­na va­ra­li­ča­ra sa na­ših ve­li­kih re­ka sma­tra da se smuđ to­kom to­pli­jeg de­la go­di­ne sa oba­le naj­uspe­šni­je lo­vi u su­mrak i svi­ta­nje, i to na vo­ble­re, dok se od po­lo­vi­ne je­se­ni pa do lo­vo­sta­ja naj­bo­lje pro­la­zi na raz­ne dži­go­ve i gla­vi­nja­re, i to pre­ko da­na. Sve to u na­če­lu ni­je ne­tač­no, ali ne va­ži uvek, a na­ro­či­to ne on­da ka­da su vre­me i hi­dro­lo­ški uslo­vi ati­pič­ni za od­re­đe­ni pe­riod.

Upr­kos to­me što je va­ra­li­ča­re­nje u ne­pre­sta­noj eks­pan­zi­ji, na­ro­či­to me­đu mla­đim ri­bo­lov­ci­ma, štu­ka se kod nas, kao i u mno­gim dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma, i da­lje naj­vi­še pe­ca na ke­de­ra, i to uglav­nom na plo­vak, tj. na si­stem na­zvan ba­le­ri­na. Kao i mno­ge dru­ge teh­ni­ke, i ta naj­bo­lje re­zul­ta­te do­no­si oni­ma ko­ji ne ro­bu­ju na­vi­ka­ma i sprem­ni su da eks­pe­ri­men­ti­šu, posebno on­da ka­da ri­ba ni­je na­ro­či­to ras­po­lo­že­na za je­lo. Sa­ve­ti ko­ji sle­de na­me­nje­ni su upra­vo ta­kvim ri­bo­lov­ci­ma.

Jedna od retkih nespornih činjenica vezanih za lov većine mirnih vrsta riba jeste da prihranjivanje znatno povećava izglede za uspeh. Primama se može plasirati na razne načine, a jedan od najefikasnijih na tekućim vodama, pri pecanju skobalja, nosare, mrene, babuške, protfiša i drugih riba, podrazumeva upotrebu usidrenog mrežastog džaka, takozvane kese.