Ocena korisnika:  5 / 5

Ve­šti­na či­ta­nja vo­de, tj. oda­bi­ra­nja do­brog me­sta i pra­vil­ne pre­zen­ta­ci­je mam­ca na nje­mu, od ve­li­kog je zna­ča­ja u svim ri­bo­lov­nim di­sci­pli­na­ma, pa i u lo­vu gra­blji­vi­ca na ve­štač­ke mam­ce. To po­seb­no va­ži za va­ra­li­ča­re­nje kle­na u let­njem pe­ri­o­du, ka­da ma­la i bi­stra vo­da umno­go­me ote­ža­va hva­ta­nje te oštro­o­ke i ve­o­ma opre­zne ri­be. Ri­bo­lov­ci ko­ji­ma je i krat­ko osma­tra­nje do­volj­no da uoče po­ten­ci­jal­na skro­vi­šta kle­no­va uspe­šni­ji su, na­i­me, od onih ko­jo stu­di­o­zno pre­tra­žu­ju sva­ki me­tar terena, usled čega im ne­mi­nov­no do­bar deo vre­me­na pro­đe u ba­ca­nju u pra­zno, tj. ta­mo gde tra­že­ne ri­be na­pro­sto ne­ma.

Te­ško je kra­jem ju­na sa si­gur­no­šću re­ći ka­kvo će nam vri­je­me do­ni­je­ti jul i august ove pot­pu­no ne­pred­vi­di­ve go­di­ne. Ali, u pra­vi­lu je, kao što zna­mo, zbog iz­nim­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra i ni­skih vo­do­sta­ja, u tim ljet­nim mje­se­ci­ma ri­bo­lov ve­ći­ne ri­bljih vr­sta znat­no ote­žan. No ni one ni­su baš sve pod­jed­na­ko osje­tlji­ve na ta­kve uvje­te – ne­ki­ma to­ple vo­de i sma­nje­na ko­li­či­na oto­plje­nog ki­si­ka ne sme­ta­ju to­li­ko, te osta­ju ak­tiv­ne ti­je­kom ci­je­log tog vre­log pe­ri­o­da. Jed­na od ta­kvih vr­sta je amur, ko­jem zbog nje­go­vog po­ri­je­kla na ne­ki na­čin i od­go­va­ra­ju opi­sa­ne ži­vot­ne pri­li­ke.

Za svoj pr­vi ovo­go­di­šnji iz­la­zak na ba­bu­ške iza­brao sam jed­nu od mač­ko­vač­kih ba­ra u bli­zi­ni se­pa­ra­ci­je pe­ska kru­še­vač­ke fir­me Teh­no­grad­nja. Privukli su me iz­u­zet­no lep am­bi­jent, či­sta vo­da, kao i re­la­tiv­no po­znat te­ren, iako su se na pod­ruč­ju Mač­kov­cu to­kom dru­ge po­lo­vi­ne pro­le­ća »ka­ra­ši« lo­vi­li znat­no sla­bi­je ne­go na ne­kim dru­gim te­re­ni­ma u oko­li­ni Kru­šev­ca (npr. na Da­bi ba­ra­ma).

Ocena korisnika:  5 / 5

Lo­ka­li­tet Ša­si­ja, je­dan od naj­po­zna­ti­jih i ri­bom naj­bo­ga­ti­jih re­vi­ra u do­njem to­ku Va­pe, ime je do­bio po sta­roj auto­bu­skoj ša­si­ji ko­ja je me­šta­ni­ma ne­ka­da slu­ži­la ume­sto mo­sta. Na­la­zi se iz­me­đu po­zna­tih plov­ka­ro­ških te­re­na Mla­di­či­šte i Pe­na­vac, oko 1,5 km uz­vod­no od Sje­nič­kog je­ze­ra i sto­ti­nak me­ta­ra se­ver­no od se­la Če­do­vo, a od cen­tra Sje­ni­ce je uda­ljen oko tri ki­lo­me­tra.

Kra­jem ma­ja, kao i uvek pred po­če­tak se­zo­ne lo­va ša­ra­na, na­šoj re­dak­ci­ji se ja­vi­lo ne­ko­li­ko či­ta­la­ca ko­ji do sa­da ni­su pe­ca­li na boj­li­je, sa mol­bom da ob­ja­vi­mo je­dan tekst o pra­vlje­nju tog pro­ve­re­no lov­nog mam­ca u kuć­noj re­ži­ji.

Kao i ogrom­noj ve­ći­ni ko­le­ga, pe­ca­nje je i me­ni ho­bi, ko­jim se ba­vim u slo­bod­no vre­me, a na vo­du iz­la­zim ka­da mi po­slov­ne i dru­ge oba­ve­ze do­zvo­le. Za­to i ne mo­gu mno­go da bi­ram, tj. da idem u ri­bo­lov on­da ka­da su tem­pe­ra­tu­re vo­de, ni­vo, pro­zir­nost vo­de i vre­men­ske pri­li­ke ide­al­ni, već on­da ka­da mi se uka­že pri­li­ka.

U ne­de­lju, 9 ju­na po pod­ne Pre­drag Ba­ta Be­ro­nja i ja smo čam­cem iza­šli na Du­nav, da pro­ba­mo da uhva­ti­mo ne­kog smu­đa. Ka­ko u pret­hod­nih mje­sec da­na ni­smo lo­vi­li na ovoj ri­je­ci i ni­smo ima­li svje­že in­for­ma­ci­je o to­me da li se po­me­nu­ta gra­blji­vi­ca ja­vlja i gdje, po­ni­je­li smo po dva va­ra­li­čar­ska kom­ple­ta raz­li­či­te sna­ge.

Obil­ne ki­še u dru­goj po­lo­vi­ni ma­ja do­ve­le su do dru­gog pro­leć­nog po­ra­sta vo­do­sta­ja Mla­ve i de­li­mič­nog za­mu­će­nja vo­de u do­njem to­ku ove re­ke, na te­re­ni­ma na ko­ji­ma naj­če­šće va­ra­li­ča­rim kle­na. Na sre­ću, čak ni če­sti plju­sko­vi ni­su iza­zva­li du­go­traj­ni­ju po­mu­tu, pa su uslo­vi za ri­bo­lov po­čet­kom ju­na bi­li po­volj­ni, a ja sam po­sle pe­to­me­seč­ne pa­u­ze pun ela­na do­če­kao pri­li­ku da se nad­mu­dru­jem sa »gla­vo­nja­ma«.

U Ri­bo­lo­vu br. 277 smo pred­sta­vi­li du­nav­ski re­vir u sr­cu srp­ske pre­sto­ni­ce, tj. po­tes na de­snoj oba­li, ko­ji se pru­ža od ma­ri­ne Dor­ćol do ušća Sa­ve. Ovo­ga pu­ta opi­sa­će­mo još je­dan te­ren prak­tič­no u sa­mom cen­tru Be­o­gra­da, a ko­ji se na­sta­vlja na po­me­nu­ti deo Du­na­va – oko jed­nog ki­lo­me­tra du­gu de­o­ni­cu de­sne (»be­o­grad­ske«) oba­le Sa­ve, od ušća do Bran­ko­vog mo­sta.

U vre­me po­čet­ka ak­tu­el­nog po­ra­sta Du­na­va, od­lu­čio sam se da sa pri­ja­te­lji­ma Igo­rom, Dra­žom i nje­go­vim si­nom Mar­kom odem na Ko­sto­lač­ki du­na­vac, vo­du na ko­ju ni ve­ći na­do­la­sci re­ke sko­ro uop­šte ne uti­ču, za­hva­lju­ju­ći to­me što se na tom de­lu Du­na­va u ve­li­koj me­ri ose­ća uti­caj ra­da đer­dap­skih elek­tra­na.