Tetka jednog mog prijatelja, dobroćudna sremačka domaćica starog kova, drage goste koji bi došli nenajavljeno uvek je dočekivala pitanjem: »Ju, na'pako, otkud vi?«, iako im se od srca radovala. Tako stvari otprilike stoje i sa uzgrednim ulovima pri lovu bucova. Naime, većinu varaličara sa donjeg toka Save i srpskog »komada« Dunava klen, pastrmka, som, smuđ i drugi »nezvani posetioci« obraduju više i od krupnog bucova. S druge strane, jedini isključivi grabljivac među ciprinidima se kod nas u najvećem broju slučajeva lovi na veštačke mamce vođene veoma brzo i pri samoj površini vode. Zato se nedovoljno iskusnim kolegama i čini da je to vrlo ciljano varaličarenje, koje skoro nikako ne može doneti neku drugu ribu. A to naprosto nije tačno.
Neposredan povod za ovaj tekst su dva skorašnja ulova koja sam ostvario pecajući bucova, u roku od samo tri dana. Naime, u utorak 9. juna ove godine, na poznatom bucovskom terenu u Golupcu, u samo svitanje (u 4,15 č), na vobler Alex Ritmo, plavih leđa i belih bokova, po veoma jakoj košavi, na oko 25 m od obale, u snažnoj struji, dobio sam potočnu pastrmku. U 3,55 č sam na taj vobler na istom mestu prevario bucova od oko 800 g, a u 4,30 i 5,30 č još dva – manji je težio oko 500 g, a veći je bio dug 63 cm i imao preko 3 kg.
Još sam prijateljima pričao o pastrmki, a u petak 12. juna sam na Savi preko puta novobeogradskih blokova, tačnije na Adi Međici, na vobler Ujka uhvatio dva klena (u 17,30 i u 20,10 č), a bar desetak ovih grabljivaca mi je spalo sa male varalice ili ju je promašilo...