Hobby Press

Klena od 1,8 kg i 52 cm Nebojša Andrić, vozač iz Sirče kod Kraljeva, ulovio je 10. jula, na Zapadnoj Moravi, na kedera. Koristio je robustan pribor, primeren znatno krupnijim predatorima – dvodelac Shimano od 2,7 m, t.b. 50–100 g, čekrk D.A.M. Quick 330 N, najlon Platil od 0,30 mm i udicu Mustad 1/0.

BRZ I EFIKASAN NAČIN POVEĆAVANJA LOVNOSTI ŠARANSKIH MAMACA

Skoro svaki šarandžija koji peca savremenim metodama uvek ima pri ruci bar nekoliko teglica sa raznim tečnim i praškastim umakaljkama (dipovima), kupovnim ili napravljenim za vlastite potrebe. Njima se mamci (bojliji, kukuruz, peleti...) dodatno aromatizuju, kako bi se izdvojili od primame bačene oko njih, tj. da bi intenzivnije privlačili ribu i brže doneli ulov. Takav je pristup efikasan na skoro svim vodama, ali mu rok trajanja nije neograničen. Naime, ribe pre ili kasnije (tj. nakon što nekoliko puta nasednu na tu prevaru), postanu opreznije i počnu da izbegavaju izrazito aromatične mamce.
Ako se to dešava na terenima na koje vi idete, probajte nešto sa čime se riba na našim šaranskim revirima još uvek znatno ređe susreće – mamac nepravilnog oblika, mekane spoljašnjosti i slabijeg mirisa, koji se postepeno otapa u vodu, dugo otpuštajući hranljive čestice i privlačnu aromu. To se postiže pomoću paste – mekanog valjka, koji se može postavljati sam na udicu (ako se peca na štek, na plovak – na manjim daljinama ili razvlačenjem dubinskih sistema), ali se bar jednako često, ako ne i češće, upotrebljava za oblepljivanje bojlija ili drugih mamaca za šarana...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)

LETNJI ODMOR U ANTALIJI IZ RIBOLOVAČKOG UGLA

Odmah na početku moram da naglasim jednu važnu stvar – celo moje neveliko iskustvo u morskom ribolovu vezano je za leto i pecanje sa obale u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Grčkoj. Vremenom sam, doduše, naučio ponešto o lovu cipola, bukvi, šparova i njihovih srodnika na plovak, kao i brancina, pirki, šnjureva i sličnih vrsta sitne plave ribe na voblere, ali mi
ne bi palo na pamet da pokušam da nekome prenesem svoja zapažanja o »turističkom morskom ribolovu«, da me tokom nedavnog letovanja u Turskoj mnoštvo ruskih pecaroša nije tugaljivo gledalo, dok sam se divno zabavljao, i žalilo što nema pribor, pa stoga ni mogućnost da mi se pridruži. Najuporniji među njima, Moskovljanin Aleksandar, posle nekoliko dana je otišao u 35 km udaljeni grad Antalija i preskupo platio loš kineski štap i mašinicu, kako bi mi se priključio.
Stoga, moj prvi savet »slatkovodnim« kolegama glasi – ponesite pribor kada krenete na more i nećete zažaliti...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)

USPOMENE SA PECANJA: LETNJI LOV CIPRINIDA NA JEZERU U DELIBLATU

Mnogim ljubiteljima lova krupnijih ciprinida iz centralne Srbije nije nimalo lako da nađu teren na kome se tokom leta može uspešno pecati. Na malobrojnim vodama na kojima se može očekivati vredniji ulov, u ovom delu godine po pravilu vladaju gužve na obalama, a ponegde i na samoj vodi (na jezeru Ćelije je, primera radi, zbog bezobzirnih vozača vodenih skutera tokom avgusta bilo gotovo nemoguće pecati preko dana). Nadoveže li se na sve to još i krivolov, nije nimalo čudno što su ulovi šarana i amura na mnogim stajaćicama južno od Save i Dunava toliko retki da sve više ribolovaca odlučuje da ne troši dragoceno vreme na čekanje sa krajnje neizvesnim ishodom, već odlaze na neki od ribom znatno bogatijih vojvođanskih revira.
Jedan od takvih je i Kruševljanin Jovan Milićević, koji na obližnje vode izlazi povremeno, tek da prekrati vreme, a u pravi ribolov ide dalje od kuće, tokom godišnjeg odmora. Prošlog leta je veoma lepo prošao na Tamišu, ali je na kratko skoknuo do jezera Kraljevac (Deliblato), na kome je za dva dana upecao tri lepa šarana, ali i temeljno snimio teren i odlučio da ove godine vreme odvojeno za ribolov provede na ovoj veštačkoj akumulaciji, poznatoj pre svega po kapitalnim amurima, ali i po krupnim šaranima i babuškama...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)

REVIRI

Najpoznatiju akumulaciju u jugoistočnoj Srbiji tokom letnjih meseci posećuju stotine ribolovaca, izletnika i kupača iz Soko Banje, Niša i Aleksinca, ali i iz Kruševca i drugih mesta u centralnoj Srbiji. Ovoga puta predstavljamo vam jedan od najpoznatijih bovanskih ribolovnih revira – prvu plažu, kod sela Bovan.
VODA: Bovansko jezero nastalo je 1978. godine, pregrađivanjem reke Moravice zemljanom branom. Dugo je sedam kilometara i zahvata površinu od čak 450 hektara. Prva bovanska plaža je uređeno, šljunkom nasuto i nekoliko stotina metara dugo kupalište, sa lepim drvenim senicama koje i u najvrelijim danima štite od sunca. Proteže se levo i desno od starog asfaltnog puta,  potopljenog prilikom punjenja akumulacije, koji je kroz nekadašnju kotlinu vodio prema ušću Moravice.
Dno je na ovom delu »mešano« – kamenito-peskovito i strmo, tako da dubina na samo nekoliko metara od obale već dostiže 3-5 m, što treba imati u vidu pri bacanju primame, a pogotovo pri izboru tehnike pecanja i prezentacije Dalje od obale podloga je muljevita i relativno čista, sem u blizini splava, gde postoji desetak metara dug i 5-6 m širok pojas trave...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)