Stare ribe – nove navike?

Du­go­go­di­šnje pe­ca­nje na istom me­stu ša­ran­dži­ja­ma do­ne­kle olak­ša­va na­la­že­nje do­bit­nih kom­bi­na­ci­ja u raz­li­či­tim uslo­vi­ma, jer na osno­vu na­go­mi­la­nog is­ku­stva mo­gu da oda­be­ru pri­stup za sva­ku kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju. Ali bu­du­ći da se u ri­bo­lo­vu me­nja­ju i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na i pro­vid­nost vo­de i njen ni­vo i br­zi­na pro­to­ka i mno­go to­ga dru­gog, uklju­ču­ju­ći i na­vi­ke ri­ba, za­pra­vo je prak­tič­no ne­mo­gu­će na ma ko­joj po­zi­ci­ji pe­ca­ti iz se­zo­ne u se­zo­nu na pot­pu­no isti na­čin

Ša­ran­dži­je ko­je (po­put me­ne) če­sto pe­ca­ju na istom me­stu, po­če­tak sva­ke pro­leć­ne se­zo­ne po pra­vi­lu po­sve­te is­pi­ti­va­nju si­tu­a­ci­je. To pre sve­ga pod­ra­zu­me­va na­sto­ja­nje da utvr­di­mo da li je ša­ran pri­su­tan na po­zi­ci­ji, u ko­li­koj ko­li­či­ni i da li je pro­seč­na ve­li­či­na ista kao pret­hod­nih go­di­na u ovom pe­ri­o­du ili se ne­što pro­me­ni­lo. Na­rav­no, is­pi­tu­je se i sa­mo me­sto, tj. pro­ve­ra­va se da li je do­šlo do ne­kih pro­me­na u kon­fi­gu­ra­ci­ji, bro­ju ve­ćih pre­pre­ka i nji­ho­vom po­lo­ža­ju, što je u slu­ča­ju ve­li­ke i ne­pred­vi­di­ve re­ke, kao što je Du­nav, prak­tič­no ne­mi­nov­no.

SVA­KO KO OD­RE­ĐE­NO VRE­ME pro­ve­de na istim po­zi­ci­ja­ma i te­re­ni­ma stek­ne ma­nje ili vi­še ja­snu pred­sta­vu o to­me šta tu mo­že da oče­ku­je u za­vi­sno­sti od go­di­šnjeg do­ba, me­te­o­ro­lo­ških i hi­dro­lo­ških uslo­va i dru­gih fak­to­ra, ko­ji sa­mi ili u sa­dej­stvu s dru­gi­ma od­re­đu­ju ka­ko da pri­stu­pi­mo pe­ca­nju u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma se­zo­ne. Ka­da je zi­ma na­lik ovoj pret­hod­noj, oče­ki­va­nja od pro­le­ća uglav­nom su op­ti­mi­stič­na. Tem­pe­ra­tu­ra vo­de Du­na­va, na­i­me, pret­hod­nih me­se­ci ni­je ni­jed­nog tre­nut­ka pa­la do ni­voa na kom bi se ša­ran ukr­to­žio, a vo­do­staj je ce­le zi­me bio po­vi­šen ali ne dra­stič­no.

Da taj op­ti­mi­zam u mom slu­ča­ju ni­je bio bez po­kri­ća, po­ka­za­lo se pri­li­kom pr­vog iz­la­ska. Ali iako je ra­ni­jih go­di­na bi­lo sko­ro pra­vi­lo da pr­vi ša­ra­ni u se­zo­ni do­la­ze na de­be­le cr­ve­ne gli­ste i ku­ku­ruz še­će­rac, pri če­mu se de­ša­va­lo i da gli­ste bu­du efi­ka­sni­je, ni­šta od to­ga ovog pro­le­ća ni­je se po­tvr­di­lo, jer ka­ko sam i po­me­nuo u pro­šlom tek­stu, imao sam sa­mo ne­ko­li­ko »pe­še­va« na gli­stu a ni­šta na ku­ku­ruz. Po­zi­ti­van is­hod do­ne­la je od­lu­ka da pred kraj tog pe­ca­nja pro­bam da lo­vim na ma­le pli­va­ju­će boj­li­je, bu­du­ći da mi je SBS Pop Up C3, preč­ni­ka 8 mm, do­neo pre­div­nog ša­ra­na te­škog tač­no 6 kg.

PO­VE­DEN TI­ME, U NA­RED­NIH NE­KO­LI­KO iz­la­za­ka for­si­rao sam SBS C3 i SBS M1 (pr­vi ima za­čin­sko-voć­nu aro­mu a dru­gi za­čin­sku), te SBS C1 (s me­ša­nom aro­mom »Tof­fee & Ti­ger­nut«, tj. s kom­bi­na­ci­jom mi­ri­sa ka­ra­me­la i ti­gro­vog ora­ha), ko­ji je ri­bi ta­ko­đe bio za­ni­mljiv. Ni­za­li su se sit­ni­ji ko­ma­di, ali mi je spao i je­dan krup­ni­ji, či­ju sam te­ži­nu pro­ce­nio na pre­ko 5 kg.

Po­što su mi na tih ne­ko­li­ko pe­ca­nja dru­štvo na­iz­me­nič­no pra­vi­li dru­ga­ri Ne­ma­nja Ran­đe­lo­vić i Kri­sti­jan Je­la­ča, mo­gli smo se­bi da do­zvo­li­mo luk­suz da pe­ca­ju­ći na vi­še šta­po­va isto­vre­me­no nu­di­mo ri­bi raz­ne mam­ce, uklju­ču­ju­ći i gli­ste, ku­ku­ruz še­će­rac i ku­va­ni Cukk ku­ku­ruz raz­li­či­tih aro­ma. Ali ni na tim pe­ca­nji­ma ni na onim ne­što ka­sni­jim, ka­da sam bio sam, ni sa čim od na­ve­de­nog ni­sam imao uspe­ha – ša­ran je bio za­in­te­re­so­van is­klju­či­vo za pop-apo­ve.

ALI PO­SLED­NJI VI­KEND PRED lo­vo­staj bio je slu­čaj za se­be, ko­ji me je po ko zna ko­ji put pod­se­tio na to da onaj ko ima iole ve­će am­bi­ci­je u lo­vu ša­ra­na mo­ra u ar­se­na­lu ima­ti ši­rok spek­tar ma­ma­ca.

Pr­vog da­na, u su­bo­tu 30. mar­ta, ša­ran je bio ap­so­lut­no ne­za­in­te­re­so­van za sva tri do ta­da efi­ka­sna SBS pop-apa (C1, M1 i C3), što nas je na­te­ra­lo da po­tra­ži­mo dru­go re­še­nje. Na­šli smo ga u oto­pi­vom ap­te­ru Steg (Steg So­lu­ble Up­ters), preč­ni­ka 8 mm, sa aro­mom me­da, da­kle dru­ga­či­jeg mi­ri­sa od sva tri ko­ja su da­va­la ri­bu u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Br­zo je do­neo pre­le­pog ša­ra­na od 4,8 kg, a on­da još tri ma­lo te­ža od 2 kg, ta­ko da smo do po­dne­va nas dvo­ji­ca ima­li ukup­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 608-)