Ribolov arhiva

Do pre sa­mo ne­ko­li­ko se­zo­na, me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma bi­lo je ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da je tol­sto­lo­bi­ka ne­mo­gu­će uhva­ti­ti na re­gu­la­ran na­čin (udi­com za usta). Me­đu­tim, ta za­blu­da je u ve­li­koj me­ri ras­pr­še­na otka­ko su se po­ja­vi­le spe­ci­jal­ne pri­ma­me – ka­ko bra­šna­ste ta­ko i u for­mi ve­li­kih pe­le­ta – od sa­sto­ja­ka ko­ji­ma se on hra­ni i ko­je ga neo­do­lji­vo pri­vla­če, pa se sve vi­še ko­le­ga spe­ci­ja­li­zu­je baš za lov te vrste. Ovim tek­stom ot­kri­va­mo vam sve ono što o pe­ca­nju tol­sto­lo­bi­ka tre­ba da zna­te da bi­ste ga i sa­mi uspe­šno hva­ta­li.

Smu­đa ve­ći­na na­ših ri­bo­lo­va­ca na vo­ble­re lo­vi u to­pli­jem de­lu go­di­ne, i to sko­ro is­klju­či­vo na plit­ko­ron­ce, to­kom pe­ri­o­da iz­ra­že­ne po­vr­šin­ske ak­tiv­no­sti, ka­da se ču­je ka­rak­te­ri­stič­no »cok­ta­nje« i vi­de ra­u­bi. A baš u ovo do­ba je tu gra­blji­vi­cu mo­gu­će je lo­vi­ti na vo­ble­re u svim slo­je­vi­ma vo­de. Je­dan od na­ših naj­i­sku­sni­jih va­ra­li­ča­ra ot­kri­va ko­ji su mu omi­lje­ni mo­de­li i ka­da ko­je ko­ri­sti

Ve­ro­vat­no ne po­sto­ji lju­bi­telj lo­va ci­pri­ni­da ko­ji vo­li da mu na mam­ce na­me­nje­ne ba­bu­ški i be­loj ri­bi sva­ki čas uda­ra­ju sit­ni cver­gla­ni. Za­to i je­su po­pu­lar­ni te­re­ni na kojima te bo­dlji­ka­ve na­pa­sti ne­ma ili je ima ma­lo. Me­đu­tim, ne­kad ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če poč­ne da uda­ra kao lu­do na vo­di na ko­joj ga ne oče­ku­je­mo. Baš to de­ša­va­lo se sre­di­nom ma­ja na DTD ka­na­lu kod Kaj­ta­so­va, a naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga jedva su na­šli na­čin da ipak pe­ca­ju ono zbog če­ga su do­šli

Od tzv. sit­nog pe­ca­ro­škog pri­bo­ra ko­ji se mo­že ku­pi­ti u ki­ne­skim rad­nja­ma ve­štač­ki mam­ci su mo­žda i naj­u­po­tre­blji­vi­ji. Na­rav­no, ne svi, jer i tu ima mno­go to­tal­nog bo­fla, ali onaj ko zna da bi­ra na­ći će i ne­ke vo­ble­re, si­li­kon­ce i me­tal­ne va­ra­li­ce (pre sve­ga ka­ši­ke) ko­ji bi, na­kon oba­ve­zne za­me­ne al­ki­ca i udi­ca, mo­gli da do­ne­su ri­bu. Slič­no sto­je stva­ri i sa gar­de­ro­bom i sa tzv. pra­te­ćom opre­mom – ko otvo­ri če­tvo­re oči i obra­ti pa­žnju na naj­če­šće sla­be tač­ke mo­že i da pro­fi­ti­ra

Pro­le­će ni­je uvek ide­a­lan pe­riod za ri­bo­lov na Ta­mi­šu, jer zbog to­plje­nja sne­ga na Kar­pa­ti­ma vo­do­staj po­ne­kad ne­de­lja­ma bu­de iz­u­zet­no vi­sok, a pri­stup vo­di ve­o­ma ote­žan. Ovog ma­ja, me­đu­tim, na sre­ću ri­bo­lo­va­ca, si­tu­a­ci­ja je bi­la ne­što bo­lja. Ni­vo re­ke je­ste osci­li­rao, ali se ipak mo­glo pe­ca­ti na mno­gim de­lo­vi­ma, pa i na po­pu­lar­nom ke­ju u Pan­če­vu, na kom su fi­de­ra­ši ma­sov­no lo­vi­li i če­sto do­bro pro­la­zi­li