U prvom delu zi­me, smuđ je na ve­ći­ni te­re­na na ve­li­kim re­ka­ma ra­dio pri­lič­no sla­bo. Je­di­no se u kon­ti­nu­ite­tu mo­gao dobro pe­ca­ti na Du­na­vu kod Apa­ti­na i Bez­da­na. Ali, ni tu ga ni­su svi hva­ta­li jedna­ko uspešno i na sve mamce. Va­ra­li­ča­ri su naj­bo­lje pro­la­zi­li na dub­ljim me­sti­ma sa izraženim re­lje­fom, na spo­ro vo­­đe­ne dži­go­ve

Reprezentativac Srbije u fideru u svom prvom odlasku na jedan od izglednih te­re­na u Ho­lan­di­ji sna­šao se vi­še ne­go dobro. Uz ma­lo raspitivanja, dobru pripremu, preciznu prezentaciju i do­bar izbor pri­bo­ra, pri­hra­ne i mamca, ostva­rio je ulov za pri­ču i du­go pam­će­nje

Većina skobaljaša u ovom periodu peca na mestima sa velikom koncentracijom ribe, ne obazirući se na gužvu na obali i ni ne pomišljajući da potraži neko mirno i skrovito mesto. Naš saradnik opredelio se baš za taj pristup, kom malo ko pribegava, i to mu se i te kako isplatilo

Šta se dešava kada jedan od najuspešnijih fideraša sa Zapadne Morave posle više uzastopnih izlazaka u kojima je prosto razbijao mrenu odluči da za promenu pokuša da peca skobalja, a u omiljenom zimovniku naleti na jato klenova raspoloženih za jelo, ali i nadmudrivanje.

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ko­ji iole pa­žlji­vi­je pra­te si­tu­a­ci­ju na po­lju pri­bo­ra i opre­me pri­me­ti­la je da na tr­ži­štu ima ne­u­po­re­di­vo ma­nje pro­iz­vo­da ne­go rob­nih mar­ki, tj. da se mno­ge ma­ši­ni­ce, šta­po­vi, tor­be, ša­to­ri, va­ra­li­ce itd. pro­da­ju pod vi­še na­zi­va, po­ne­kad sa mi­nor­nim iz­me­na­ma, a če­sto i bez njih. Šta se tu de­ša­va i ka­ko je do to­ga do­šlo?

Kra­lji­ca reč­nih br­za­ka po­zna­ta je kao lju­bi­telj ja­kih mi­ri­sa. I ri­bo­lov­ci ko­ji je pe­ca­ju mo­der­nom fi­der teh­ni­kom sto­ga za ma­mac če­sto ko­ri­ste ne­ke odav­no do­ka­za­ne mam­ce, kao što su koc­ke si­ra i raz­ne vr­ste me­sa (na­re­zak, sa­la­me itd.). Ot­kri­va­mo vam ka­ko taj spoj no­vog i sta­rog da­je naj­bo­lje re­zul­ta­te