Sa pri­bli­ža­va­njem zi­me, štu­ka se in­ten­ziv­no hra­ni, ka­ko bi se spre­mi­la i za mrest i naj­hlad­ni­je me­se­ce, ko­ji mu pret­ho­de, a u ko­ji­ma će te­ško do­la­zi­ti do ple­na. Za­to je sa­da mo­že­mo vr­lo uspe­šno lo­vi­ti na ve­štač­ke mam­ce, na­ro­či­to uko­li­ko obra­ti­mo pa­žnju na ne­ke bit­ne stva­ri ko­je ni­su uvek svi­ma na pa­me­ti

Za­mo­li­li smo jed­nog od na­ših naj­u­spe­šni­jih i naj­i­sku­sni­jih spe­ci­ja­li­sta za lov bu­co­va da nam od­go­vo­ri na ve­o­ma te­ško pi­ta­nje – ko­je bi va­ra­li­ce po­neo na ne­po­zna­tu vo­du da mo­ra da se opre­de­li za naj­mi­ni­mal­ni­ji mo­gu­ći kom­plet. Ve­ru­je­mo da će nje­gov od­go­vor mno­ge iz­ne­na­di­ti

Na po­čet­ku smo pe­ri­o­da u kom je na na­šim rav­ni­čar­skim te­ku­ći­ca­ma mo­gu­će ve­o­ma uspe­šno hva­ta­ti ša­ra­na. Pa­si­o­ni­ra­ni lov­ci na naj­krup­ni­jeg ci­pri­ni­da uve­li­ko obi­la­ze iz­gled­na je­se­nja me­sta, re­dov­no pri­hra­nju­ju ono ko­je oda­be­ru i str­plji­vo če­ka­ju da »vo­de­na li­si­ca«, spre­ma­ju­ći se za pred­sto­je­ću zi­mu, poč­ne in­ten­ziv­no da se hra­ni

U fi­der teh­ni­ci su oduvek ko­ri­šće­ni na­men­ski kon­stru­i­sa­ni i spe­ci­fič­ni šta­po­vi, ali su ma­ši­ni­ce »po­zajm­lji­va­ne« iz va­ra­li­čar­skog, meč i ša­ran­skog ri­bo­lo­va. I da­nas je u na­če­lu tako – u upotrebi su če­kr­ci iste for­me kao ra­ni­je, s tim što na ne­ki­ma sa­da sto­ji ozna­ka »fe­e­der«, dok se ne­ki drugi mo­de­li, ko­ji su ste­kli mno­štvo po­klo­ni­ka me­đu lju­bi­te­lji­ma mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com, pra­ve u ne­iz­me­nje­nom ob­li­ku i pro­da­ju pod istim ime­nom kao u vre­me kad su na­sta­li. Tek je ma­li broj ma­ši­ni­ca mo­di­fi­ko­van ka­ko bi bio po­seb­no pri­la­go­đen ovoj di­sci­pli­ni. Go­di­ne ma­sov­nog fi­der ri­bo­lo­va, na raz­li­či­tim vo­da­ma i u raz­li­či­tim uslo­vi­ma, po­mo­gle su da se is­kri­sta­li­še šta sve ne­ki če­krk tre­ba da ima i ka­ko mora da ra­di da bi se mo­glo re­ći da je do­bar za ovu teh­ni­ku.

Na­ša naj­ve­ća pla­nin­ska re­ka i da­lje je na mno­gim de­lo­vi­ma ve­o­ma bo­ga­ta be­lom ri­bom. Po­go­to­vo to va­ži za deo oko Ma­log Zvor­ni­ka, na kom se, za­hva­lju­ju­ći od­lič­nom ra­du ri­bo­ču­var­skih slu­žbi sa obe stra­ne Dri­ne, ri­blji fond po­sled­njih go­di­na zna­t­no opo­ra­vio. Ipak, i na ta­kvom te­re­nu i naj­u­me­šni­ji plov­ka­ro­ši mo­ra­ju ne­ka­da po­do­sta da se po­tru­de da bi do­šli do do­brog ulo­va

Na pr­vi po­gled, lov smu­đa vo­ble­ri­ma je kraj­nje prosta stvar. Oda­be­reš ne­ki pro­ve­re­no lo­van mo­del, za­ba­ciš ga na me­sto na ko­me se smuđ ja­vlja na po­vr­ši­ni, po­la­ko vo­diš i uhva­tiš ga. Me­đu­tim, stvar ni­je ni iz­bli­za ta­ko jed­no­stav­na, bar ne u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va. Da bi­smo hva­ta­li jed­nu od naj­ce­nje­ni­jih gra­blji­vi­ca na­ših vo­da na tu vr­stu ve­štač­kih ma­ma­ca, mo­ra­mo po pra­vi­lu vo­di­ti ra­ču­na o vi­še fak­to­ra