Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­po­se­će­ni­jih aku­mu­la­ci­ja cen­tral­ne Sr­bi­je če­sto na­gra­di one ko­ji na njoj pe­ca­ju do­brim ra­dom ri­be i di­na­mič­nim ri­bo­lo­vom. Ali de­ša­va se i da se stva­ri ne od­vi­ja­ju ona­ko ka­ko bi ri­bo­lov­ci vo­le­li i da se za sva­ki tr­zaj i ulov mo­ra po­do­sta po­tru­di­ti. Oni ko­ji u to­me bu­du is­traj­ni, na kra­ju ne­ret­ko ipak odu ku­ći za­do­volj­ni

Le­to de­fi­ni­tiv­no ni­je naj­bo­lje vre­me za ri­bo­lov sa mor­ske oba­le ni na pri­rod­ne mam­ce, a po­go­to­vo ne na va­ra­li­ce. Ve­li­ke gu­žve i to­pla vo­da, na­i­me, glav­ni su fak­to­ri zbog ko­jih se ve­ći­na ri­ba, a pre sve­ga krup­ni­je je­din­ke atrak­tiv­ni­jih vr­sta, po­me­ra­ju u du­blju vo­du, gde na­la­ze mir, bo­lje uslo­ve za ži­vot, pa i vi­še hra­ne. No i u ta­kvim uslo­vi­ma oni slat­ko­vod­ni va­ra­li­ča­ri ko­ji su sprem­ni da se ma­lo po­tru­de i eks­pe­ri­men­ti­šu mo­gu se na­u­ži­va­ti i le­po pro­ve­sti

Ša­ran i krup­na ba­bu­ška mo­gu se lo­vi­ti i kla­sič­nom fi­der teh­ni­kom, ali se to ipak mno­go efi­ka­sni­je ra­di nje­nom me­tod va­ri­jan­tom, i to ne sa­mo na ma­lim sta­ja­ći­ca­ma, tj. na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma rib­njač­kog ti­pa, već i na ka­na­li­ma, ve­ćim je­ze­ri­ma i re­ka­ma. Za­to taj na­čin pe­ca­nja pri­vla­či sve vi­še ri­bo­lo­va­ca, a mi oni­ma ma­nje is­ku­snima ovo­ga pu­ta ot­kri­va­mo ponešto od onog što bi im moglo po­mo­ći da u njemu još vi­še uži­va­ju

Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, od naj­ve­ćih do naj­ma­njih, sko­ro bez iz­u­zet­ka opre­mlje­ne su dve­ma udi­ca­ma, naj­če­šće tro­kra­kim, a znat­no re­đe dvo­kra­kim ili jed­no­kra­kim. Zbog to­ga se pri vo­đe­nju po dnu če­sto ki­da­ju na svim te­re­ni­ma na ko­ji­ma ima pre­pre­ka. Re­ša­va­nje tog pro­ble­ma na­ve­lo je na­šeg kon­struk­to­ra Zo­ra­na Vi­ja­to­va da pro­ba da na­pra­vi va­ra­li­cu sa sa­svim dru­ga­či­je re­še­nim »na­o­ru­ža­njem«

Mo­der­ni tren­do­vi u va­ra­li­ča­re­nju idu u prav­cu sma­nji­va­nja te­ži­ne če­kr­ka, a po­ve­ća­va­nja br­zi­ne (pre­no­snog od­no­sa) i pre­ci­zno­sti koč­ni­ce. Po tom prin­ci­pu je osmi­šljen i na­pra­vljen ovaj ma­li če­krk, ko­ji nam do­la­zi iz »ita­li­jan­sko-ja­pan­ske« ku­hi­nje

Sta­ro pra­vi­lo da je i ma­lo vre­me­na do­volj­no za ri­bo­lov, ako ga is­ko­ri­sti­mo na pra­vom me­stu i na pra­vi na­čin, do­bi­lo je za na­šeg sa­rad­ni­ka još jed­nu po­tvr­du pre ne­ko­li­ko da­na, na re­ci na ko­joj je na­či­nio i pr­ve ri­bo­lo­vač­ke ko­ra­ke. Eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa pre­zen­ta­ci­ja­ma i va­ra­li­ca­ma, u dva da­na ve­o­ma je le­po lo­vio čak tri vr­ste pre­da­to­ra