Ve­li­ke vo­de kri­ju ve­će ri­be od ma­lih, ali to ni­po­što ne zna­či da je na nji­ma la­ko pe­ca­ti. Na­pro­tiv, u ogrom­nom vo­de­nom pro­stran­stvu če­sto ni­je jed­no­stav­no pro­na­ći ri­bu, na­ro­či­to na ka­na­li­ma sa ujed­na­če­nom oba­lom i dnom. Na sre­ću, po­sto­je i broj­na pra­vi­la, koja, ako ih se pridržavamo, uvećavaju šan­se za uspeh na ta­kvim re­vi­ri­ma.

Če­sto se mo­že ču­ti da je za kon­ti­nu­i­ra­ne do­bre ulo­ve mno­gih vr­sta ri­ba na ve­li­kim re­ka­ma pre­ko po­tre­ban ča­mac. Ne­ma zbo­ra da je to tač­no. Ali oni ko­ji pom­no pra­te vo­do­sta­je, vo­de ri­bo­lo­vač­ki dnev­nik i sprem­ni su da se po­tru­de da bi sti­gli do iz­gled­ne po­zi­ci­je mo­gu do­bro pro­ći i pe­ca­ju­ći sa oba­le.

Kru­pan klen je jed­na od naj­o­pre­zni­jih ri­ba na­ših vo­da. A iako je sva­što­jed sa iz­u­zet­no ra­zno­vr­snim je­lov­ni­kom, ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv. Ipak, ka­da mu u pra­vo vre­me is­pred no­sa po­nu­di­mo zre­lu du­di­nju, te­ško će odo­le­ti.

Pe­ca­nje ban­da­ra na pri­rod­ne mam­ce u Sr­bi­ji nema na­ro­či­to mnogo po­klonika, pre sve­ga za­to što pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te atrak­tiv­ne ri­be ma­lo gde do­sti­že dve­sto­ti­nak gra­ma. Ali je­dan od raz­lo­ga što se kod nas uglav­nom hva­ta­ju sit­ne je­din­ke te u velikom delu Evro­pe ve­o­ma po­pu­lar­ne vr­ste mo­že bi­ti i u neo­d­go­va­ra­ju­ćem iz­bo­ru ma­ma­ca.

Iako uvek u sen­ci krup­ni­jih i u krugovima ri­bo­lov­aca po­pu­lar­ni­jih srod­ni­ka iz fa­mi­li­je ci­pri­ni­da – sko­ba­lja, mre­ne, plo­ti­ce i kle­na – šlji­var (no­sa­ra) ume da pru­ži ve­li­ko uži­va­nje oni­ma ko­ji ume­ju da ga pro­na­đu i od­go­va­ra­ju­ćom pri­ma­mom i pre­zen­ta­ci­jom pod­stak­nu na hra­nje­nje.

Ka­da je zbog ka­ta­stro­fal­nih po­pla­va ko­je su sre­di­nom ma­ja po­go­di­le Sr­bi­ju ni­vo Đer­dap­skog je­ze­ra obo­ren prak­tič­no na isto­rij­ski mi­ni­mum, a vo­da se uz to za­mu­ti­la, neo­če­ki­va­no su se ste­kli uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje smu­đa uz sa­mu oba­lu