Ma­lo je šta u ri­bo­lo­vu ta­ko uz­bu­dlji­vo kao ne­sta­ja­nje pli­va­ju­ćeg mam­ca u usti­ma ve­li­kog ša­ra­na. Jed­nom kada vide tu ribu upravo u tre­nu­tku dok ku­pi udi­cu, mno­gi za ceo život postanu privrženici pecanja na samoj površini. A ono je naj­lak­še sa kon­tro­le­ri­ma – spe­ci­jal­nim plov­ci­ma ko­ji omo­gu­ća­va­ju ide­al­nu pre­zen­ta­ci­ju

Plov­ka­re­nje na Dri­ni po­seb­no je pro­duk­tiv­no pre­ko zi­me, jer se ta­da po pra­vi­lu pe­ca­ju naj­krup­ni­ji sko­ba­lji, plo­ti­ce i mre­ne. Ali to ni­je ni la­ko ni jed­no­stav­no. Tre­ba oda­bra­ti pra­vo me­sto, pri­vlač­nu pri­ma­mu, do­bar si­stem i ma­mac, a uz sve to ima­ti br­ze re­flek­se, smi­re­nost i ume­će.

Je­di­ni pri­pad­nik po­ro­di­ce ba­ka­la­ra ko­ji se adap­ti­rao na ži­vot u slat­koj vo­di ve­o­ma je ce­njen kod nas. Iako je ret­ko te­žak pre­ko ki­lo­gra­ma, a naj­bo­lje se lo­vi u eks­trem­nim uslo­vi­ma – po naj­ve­ćoj zi­mi, i to ne­ret­ko no­ću, broj onih ko­ji ga s namerom pe­ca­ju to­kom naj­hlad­ni­jeg de­la se­zo­ne ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu. Evo šta tre­ba da ima­te u vi­du ako re­ši­te da se po­sve­ti­te ma­ni­ću.

De­ve­ri­ka je od­u­vek jed­na od ri­bo­lov­no naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta ko­je na­sta­nju­ju Sav­sko je­ze­ro u Be­o­gra­du. Ta­ko je i po­sled­njih go­di­na, upr­kos ve­li­kim ukup­nim pro­me­na­ma u struk­tu­ri nje­go­vog ri­bljeg fon­da. Pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te vr­ste je ve­li­ka za na­še pri­li­ke, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što mno­gi fi­de­ra­ši ju­re baš nju, po­go­to­vo u je­sen, ka­da se po pra­vi­lu ja­vlja­ju krup­ni ko­ma­di

Pe­ca­nje sko­ba­lja u do­njem to­ku Sa­ve, po­seb­no na be­o­grad­skim te­re­ni­ma, sve je po­pu­lar­ni­je iz go­di­ne u go­di­nu. Ta atrak­tiv­na sport­ska ri­ba ov­de ne do­sti­že di­men­zi­je kao na re­ka­ma mren­skog ti­pa (Dri­ni, Li­mu, Z. Mo­ra­vi...), ali oni­ma ko­ji ume­ju da oda­be­ru pra­vo me­sto, pri­bor, pri­hra­nu i mam­ce omo­gu­ća­va istin­sko uži­va­nje

Po­če­tak je­se­ni pro­šao je u zna­ku lo­ših uslo­va za ri­bo­lov na Ta­mi­šu i vo­da­ma Pan­če­vač­kog ri­ta. Ali oni naj­u­por­ni­ji, ko­ji su re­ši­li da ne za­vr­ša­va­ju se­zo­nu pre vre­me­na i da če­ka­ju bo­lje da­ne, na­gra­đe­ni su za ta­kav pri­stup do­brim ra­dom vi­še vr­sta ri­ba i na sta­ja­ći­ca­ma i na jed­noj od naj­o­mi­lje­ni­jih voj­vo­đan­skih re­ka