Bu­du­ći da zbog ve­li­ke nad­mor­ske vi­si­ne (od pre­ko 1.200 m) na ko­joj se Vla­sin­sko je­ze­ro na­la­zi, se­zo­na na nje­mu ma­lo ka­sni u od­no­su na sve osta­le aku­mu­la­ci­je u Sr­bi­ji, po­čet­kom ka­len­dar­skog le­ta bi po te­o­ri­ji za lov ve­li­kih štu­ka već tre­ba­lo da je ka­sno a da som tek pri­vo­di mrest kra­ju i te­ško se lo­vi. U prak­si je ovog pu­ta, me­đu­tim, kad je reč o obe vr­ste, bi­lo pot­pu­no dru­ga­či­je 

U si­tu­a­ci­ji u ko­joj i na naj­ve­ćim rav­ni­čar­skim re­ka­ma ve­ći­na vr­sta lo­še ra­di, is­pr­va je de­lo­va­la iz­ne­na­đu­ju­će in­for­ma­ci­ja da se na plit­koj re­ci spo­rog to­ka, ka­kva je Be­gej, ci­pri­ni­di od­lič­no lo­ve na fi­der. Is­po­sta­vi­lo se, me­đu­tim, da je to pot­pu­no tač­no i naš sa­rad­nik je uži­vao u di­na­mič­nom pe­ca­nju, upr­kos to­me što mu uslo­vi, ukup­no uzev, uop­šte ni­su išli na ru­ku

Pa­kle­ne vru­ći­ne, ni­zak vo­do­staj i još ne­ko­li­ko ne­po­volj­nih fak­to­ra uči­ni­li su šan­se za ulov iole ve­će ri­be go­to­vo sim­bo­lič­nim, pa su dvo­ji­ca ko­le­ga od­lu­či­la da pro­ba­ju da ura­de ne­što ne­sva­ki­da­šnje – da na ve­štač­ke mam­ce uhva­te bar po­ne­ki ko­mad od svih šest vr­sta ri­ba ko­je se mo­gu ci­lja­no lo­vi­ti oko ušća Dri­ne

Iako bo­ga­to ra­znim ci­pri­ni­di­ma od ša­ra­na do be­o­vi­ce, Šu­ma­dij­sko mo­re ni­je vo­da na ko­joj je la­ko ostva­ri­ti do­bar ulov. Na­pro­tiv, sko­ro uvek je po­treb­no po­tru­di­ti se oko pra­vil­ne pri­pre­me pri­hra­ne, iza­bra­ti op­ti­mal­nu da­lji­nu i du­bi­nu na ko­joj će se pe­ca­ti, do­bro uklo­pi­ti ele­men­te si­ste­ma, ima­ti pri ru­ci raz­ne mam­ce. Ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta

Po­sled­njih se­zo­na sve­do­ci smo sve če­šće pri­me­ne me­tod fi­de­ra na na­šim re­ka­ma, teh­ni­ke ko­ja se tu po­ka­za­la neo­če­ki­va­no efi­ka­snom. Ali to ni­po­što ne zna­či da tre­ba pot­pu­no za­po­sta­vi­ti kla­sič­ni pri­stup, s du­gim pred­ve­zi­ma, ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma i di­rekt­no na udi­cu oka­če­nim mam­ci­ma, jer je ne­ka­da baš to da­le­ko naj­lov­ni­je

U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va bu­cov­dži­je po­te­zan­ke ko­ri­ste kao do­dat­ni ma­mac, mon­ti­ran na boč­ni pred­vez iz­nad ne­ke va­ra­li­ce. Neo­če­ki­va­no ma­sov­na po­ja­va »vo­de­nog cve­ta« na Be­ge­ju bi­la je pri­li­ka in­ven­tiv­nom va­ra­li­ča­ru da pro­ba sli­čan a opet bit­no dru­ga­či­ji pri­stup, s »po­moć­nim« mam­cem kao je­di­nim na šta­pu, što mu je do­ne­lo fan­ta­sti­čan re­zul­tat