Ka­da je pe­ca­nje fi­der teh­ni­kom na re­ci mo­gu­će sa­mo na jed­noj li­ni­ji ili je sva ri­ba ta­ko po­sta­vlje­na, a dva ri­bo­lov­ca pe­ca­ju je­dan do dru­gog, naj­če­šće onaj ko­ji za­ba­cu­je uz­vod­ni­je bu­de »ise­čen«. Me­đu­tim, i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, ko­ju mno­gi fi­de­ra­ši iz­be­ga­va­ju, ni­ko ne mo­ra da bu­de hen­di­ke­pi­ran i us­kra­ćen za uži­va­nje, ako su ko­le­ge uigra­ne i vo­de ra­ču­na je­dan o dru­gom

U pe­ri­o­du pred mrest, smuđ se hra­ni i još je mo­gu­će uhva­ti­ti i vr­lo kru­pan ko­mad. Ali ne na sva­kom me­stu, bi­lo ka­kvom pre­zen­ta­ci­jom i ma ko­jom va­ra­li­com. A uz zna­nje su po­treb­ni i upor­nost i ja­ka vo­lja, od­no­sno sprem­nost da se vi­še sa­ti bu­de na hlad­no­ći. No kad se koc­ki­ce slo­že, do­la­zi na­gra­da u vi­du ja­kih uda­ra­ca i le­pih smu­đe­va

Ko­jom god teh­ni­kom da pe­ca­mo, kad se spre­mi­mo za iz­la­zak na jed­nu vo­du, a za­vr­ši­mo na dru­goj, ni­ma­lo slič­noj, naj­če­šće je ne­iz­ve­sno sa­mo da li će­mo pro­ći pri­lič­no lo­še ili ka­ta­stro­fal­no. Ali ima i sa­svim dru­ga­či­jih ras­ple­ta. Ovo je je­dan od njih

Da mo­ra­ da bi­ra je­dan pri­rod­ni ma­mac ko­ji bi uvek ima­la pri ru­ci, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, bi­li tak­mi­ča­ri ili re­kre­a­tiv­ci, bez di­le­me bi iza­bra­la me­sne cr­vi­će. To je la­ko ob­ja­šnji­vo – osim što ih ra­do uzi­ma­ju sko­ro svi ci­pri­ni­di i mno­gi pre­da­to­ri, cr­vi­ći su la­ko do­stup­ni, na udi­ci po­sto­ja­ni i uz to su ve­o­ma do­bar do­da­tak hra­ni, a i sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Sve to, me­đu­tim, uz uslov da su na pra­vi na­čin pro­iz­ve­de­ni i ču­va­ni do upo­tre­be

Va­ra­li­ča­re­nje je­ste za­ba­van, a ne­ret­ko i vr­lo pro­duk­ti­van na­čin lo­va gra­blji­vi­ca, ali ima si­tu­a­ci­ja i pe­ri­o­da ka­da je pe­ca­nje na pri­rod­ni ma­mac znat­no pro­duk­tiv­ni­je. Baš je ta­kav slu­čaj i ove zi­me na Ti­si

Is­ku­sni va­ra­li­čar, ko­ji du­go lo­vi na te­re­nu iz­u­zet­no bo­ga­tom gra­blji­vi­ca­ma, du­go je pe­cao na kla­si­čan na­čin, bez upo­tre­be mo­der­nih elek­tron­skih po­ma­ga­la, i imao do­sta uspe­ha. Ali za­hva­lju­ju­ći pra­vil­noj pri­me­ni mo­der­ne teh­no­lo­gi­je (tj. so­na­ra po­sled­nje ge­ne­ra­ci­je), ot­krio je i ne­ke no­ve va­ra­li­ce i efi­ka­sne na­či­ne da ih pre­zen­tu­je, te je svo­ju efi­ka­snost po­di­gao na znat­no vi­ši ni­vo